Dokument

16. 02. 2010   |  Broj 11

Inicijalna procena komandanta

30. avgust 2009. godine Sadržaj: Svrha Kratak pregled komandanta Inicijalna procena Aneksi: A.Vojni planovi B.Komanda i kontrola, i odnosi u komandnoj strukturi C.Integrisani plan civilno-vojne kampanje Vlade SAD D.Strateška komunikacija E.Civilne žrtve, kolateralna šteta i eskalacija sile F.Operacije pritvaranja, vladavina prava i avganistanski kazneno-popravni sistem G.Ubrzani razvoj Nacionalnih snaga bezbednosti Avganistana– ANSF

SVRHA

Dana 26. juna 2009. godine, državni sekretar za odbranu Sjedinjenih Američkih Država izdao je naređenje koman­dantu Centralne komande SAD (CDRUSCENTCOM) da napravi multidisciplinarnu procenu situacije u Avga­nistanu. Komandant međunarodnih bezbednosnih sna­ga NATO-a za pomoć (COMISAF) i američkih snaga u Avganistanu (USFOR-A) od komandanta Centralne ko­mande SAD dobio je naređenje da napravi sveobuhvatan pregled situacije.

Dana 1. jula 2009. godine, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi i generalni sekretar NATO-a izdali su slično naređenje.

Potom, COMISAF je izdao naređenje ISAF-u i njegovim komandama da sprovedu sveobuhvatan pregled, kako bi celokupna situacija bila sagledana, napravljena procena planova i napora, te kako bi se identifikovali nedostaci ope­racionog, taktičkog i strateškog upravljanja.

Procena koja sledi je izveštaj nalaza i zaključaka COMI-SAF-a. U kratkom pregledu traženo je da se daju odgovori na sledeća pitanja:

- Može li ISAF da ostvari svoju misiju?

- Ukoliko može, na koji način treba da deluje da bi je ostvario.

- Šta je neophodno uraditi da bi misija bila uspešna?

Procena se osvrće podjednako na unutrašnje komponente ISAF-a, da bi i Regionalne komande bile uključene, ali i spoljne agencije: ministarstva Vlade Avganistana, međuna­rodne i nevladine organizacije. Takođe, uključuje i posto­jeće ISAF i USFOR-A planove i političke smernice, rele­vantne izveštaje i studije, kao i konsultacije sa ekspertima i savetnicima izvan ovih krugova.

KRATAK PREGLED KOMANDANTA

Ulozi u Avganistanu su visoki. Sveobuhvatni strategijsko političko vojni plan NATO-a (NATO's Comprehensive Strategic Political Military Plan) i Stategija predsednika Obame da razbije, razjedini, eventualno porazi Al Kaidu i spreči njihov povratak u Avganistan, predstavljaju jasan put koji moramo da sledimo. Stabilnost u Avganistanu je imperativ. Ukoliko avganistanska vlada padne u ruke ta­libana i ako nema dovoljno potencijala da se suprotstavi transnacionalnom terorizmu - Avganistan bi ponovo mo­gao da postane baza terorista, sa očiglednim posledicama po regionalnu stabilnost.

Situacija u Avganistanu je ozbiljna; ni uspeh ni poraz ne mogu biti olako shvaćeni. Iako pojedini napori i žrtve ukazuju na delimičan napredak, veliki broj pokazatelja navodi na zaključak da je situacija u Avganistanu u stvari pogoršana. Nismo suočeni samo sa rastućim brojem sve otpornijih, prilagodljivijih pobunjenika, prisutna je i kri­za poverenja stanovništva Avganistana u svoju vladu i u međunarodnu zajednicu. To slabi naš kredibilitet, a hrabri pobunjenike. Dalje, stanovništvo Avganistana nema per­cepciju budućnosti u kojoj je naša pobeda izvesna. To ga čini neodlučnim da se priključi našim naporima u borbi protiv pobunjenika.

Uspeh jeste moguć. Neće biti moguće da se dostigne samo udvostručavanjem postojeće strategije ili pojačavanjem do­sadašnjih napora. Neophodni su nam dodatni resursi. No, stavljanjem akcenta isključivo na silu i dopunu resursa, biće promašena naša stvarna potreba. Osnovni zaključak pro­cene situacije jeste hitna potreba za promenom strategije i načina na koji mislimo i radimo.

ISAF-u je potrebna strategija koju će podržati stanovništvo Avganistana i kojoj će verovati. Takođe, za nju je potrebna odgovarajuća količina resursa i da bude sprovedena kroz integrisanu civilno-vojnu protivpobunjeničku kampanju. Kampanja će imati podršku avganistanskog stanovništva, a zauzvrat će stvoriti bezbedno okruženje.

Da bismo sproveli strategiju, moramo ojačati i poboljšati efikasnost Nacionalnih snaga bezbednosti Avganistana - ANSF (Afghan National Security Forces), kao i povećati značaj avganistanske vlade. Takođe, moramo da rasporedi­mo resurse po prioritetima (tamo gde je populacija ugrože­na), preuzeti inicijativu od pobunjenika i pokazati rešenost i odlučnost za pobedu. Konačno, moramo redefi nisati pri­rodu načina borbe, jasno razumeti važnost protoka vreme­na i promeniti našu operativnu kulturu.

Redefinisanje prirode borbe

Ovo je nov način borbe. Mi sprovodimo klasične borbene operacije protiv pobunjenika u okruženju koje je jedinstve­no i kompleksno. Tri regionalne grupe pobunjenika izme­šale su se u dinamičnoj borbi za lokalnu vlast, u zemlji ošte­ćenoj posledicama trideset godina konstantnog konfl ikta. Ovakva situacija zahteva brza i efikasna rešenja. Uspeh za­hteva ekstenzivnu protivpobunjeničku kampanju - COIN (Comprehensive Counterinsurgency Campaign).

Nasilno zauzimanje terena ne može biti cilj naše strategije, kao ni uništavanje pobunjeničkih snaga; naš cilj mora biti sta­novništvo Avganistana. Svaka akcija koju preduzmemo mora biti usmerena ka ostvarivanju tog cilja. Novi cilj svih naših predstojećih napora predstavlja pridobijanje podrške naroda Avganistana. Stanovništvo predstavlja moćnog aktera, na ko­jeg je moguće i mora da se utiče u ovom kompleksnom si­stemu. Da bismo pridobili podršku stanovništva, neophodno je da bolje razumemo njihove potrebe. Napredak u pravcu uspeha, međutim, koče dve pretnje. Na jednoj strani nalaze se veoma otporni i prilagodljivi pobunjenici, a s druge kriza po­verenja stanovništva u vladu i međunarodne snage. Da bismo pridobili podršku naroda, moramo ga zaštititi od obe pretnje.

Konflikt u Avganistanu mnogi vide kao rat ideja, što je, verujem, tačno. No, Avganistan je okruženje koje se bazira na delima, gde se percepcije izvode iz delanja. Važan je, u stvari, način na koji delujemo u saglasju sa stanovništvom i koliko brzo stvari napreduju u pozitivnom pravcu. Ključ za promenu postojećih percepcija stanovništva leži u prome­ni fundamenta istine. Ne smemo zameniti situaciju kakva jeste sa onom koju bismo želeli da imamo, jer ćemo u su­protnom izgubiti kredibilitet.

Presudna uloga vremena

Nismo dovoljno razumeli, niti cenili uticaj vremena na naše napore, prema tome neophodan nam je novi pristup.

Kao prvo, borba protiv pobunjenika nije ciklična kampanja na godišnjem nivou. Ne postoji „sezona borbi". To su pre konstantni borbeni napori. Često su izvedeni sa slabo pri­metnom silom, kako bi se osvojila podrška naroda. Zaštita stanovništva od prinude i zastrašivanja zahteva konstantno prisustvo i usredsređenost. U suprotnom, situacija može ozbiljno da se pogorša.

Kao drugo, još važnije, istovremeno smo suočeni sa kratko­ročnim i dugoročnim sukobima. Dugoročni sukobi zahte­vaju strpljenje i posvećenost, ali, verujem da su kratkoročni sukobi presudni za nas. Ako ne uspemo da preuzmemo ini­cijativu od pobunjenika i preokrenemo momentum u našu korist, u skorijoj budućnosti (narednih dvanaest meseci - dok ANSF ne ojačaju) pobeda više neće biti moguća.

Izmena načina izvođenja operacija (operativne kulture)

Ma koliko pretnja bila velika, mi je činimo još većom. ISAF ima konvencionalne snage koje su loše konfigurisane za po­trebe ekstenzivne protivpobunjeničke kampanje. Nemaju znanje lokalnih jezika i kulture i obučeni su za izazove koji su karakteristični za klasičan vid ratovanja (dve sukobljene strane koje imaju svoje armije). Ovi nedostaci su dodatno pojačani trenutnim načinom sprovođenja operacija, ili na­šom operativnom kulturom.

Preokupirani zaštitom sopstvenih snaga delovali smo na na­čin koji nas je udaljio - fizički i psihički - od ljudi koje smo nameravali da zaštitimo. Dodatno, rizikovali smo moguć­nost strateškog poraza, težeći taktičkim pobedama koje su rezultirale civilnim žrtvama, ili nepotrebnom kolateralnom štetom. Pobunjenici ne mogu vojno da nas pobede, ali zato mi možemo sami sebe.

Kako bismo ispunili misiju, neophodne su dubinske prome­ne u načinu izvođenja operacija, sa fokusom na dve oblasti:

1. Promena operativne kulture, da bismo se povezali sa stanovništvom. Verujem da moramo imati bližu interak­ciju sa stanovništvom i usredsrediti se na operacije koje će doneti stabilnost, u isto vreme štiteći ih od pobunjeničkog nasilja, korupcije i prinude.

2. Unapređivanje jedinstva napora i komandovanja. Moramo značajno da izmenimo organizacionu strukturu da bismo dostigli jedinstvo napora. Nastavićemo učvršći­vanje naših odnosa, kako bismo poboljšali koordinaciju ISAF-a i međunarodne zajednice.

Nova strategija: fokus na stanovništvu

Da bismo ostvarili cilj i pobedili pobunjeničke organizacije neophodna je dobro izgrađena strategija, koja je bazirana na četiri osnovna stuba:

1. Unapređivanje efikasnosti kroz produbljivanje par­tnerstva sa ANSF. Uvećaćemo njihove snage i ubrzati razvoj. Radikalno ćemo unaprediti partnerstvo sa AN-SF-om na svim nivoima, kako bismo poboljšali njihovu efektivnost i pripremili ih da preuzmu vodeću ulogu u operacijama.

2. Odgovorna vlada koja aktivno odgovara na pretnje. Moramo pomoći unapređivanje upravljanja na svim nivoi­ma, formalnim i tradicionalnim mehanizmima.

3. Preuzimanje inicijative. Naš imperativ je preuzimanje inicijative i preokretanje momentuma pobunjenika, koji sada imaju prednost.

4. Usmeravanje resursa. Resursi se moraju rasporediti u one oblasti gde je stanovništvo najviše ugroženo.

Ovi koncepti nisu novi. Ukoliko ih dovoljno agresivno spro­vedemo, imaće izuzetno veliki uticaj na našu efektivnost. Sve moramo da radimo potpuno drugačije, kako bismo pro­menili način na koji delamo i mislimo. Svaka akcija mora biti izvedena u skladu sa ovom promenom: način kretanja po celoj teritoriji, način upotrebe snaga i način na koji sa­rađujemo sa stanovništvom. Konvencionalna mudrost nije neprikosnovena; bezbednost se ne mora uvek postići snagom oružja. Bolja zaštita sopstvenih snaga možda može da proiza­đe iz potpuno neočekivane činjenice; možda može proizaći iz smanjenja naoružanja i distance od stanovništva.

Osnove procene: analiza i iskustvo

Moji zaključci su formirani na osnovu multidisciplinarne analize tima visokoobučenog vojnog osoblja i civila, kao i ličnog iskustva i osnovnih ubeđenja. Centralna tačka anali­ze jeste neophodnost poštovanja kompleksnosti operativnog okruženja. U skladu s tim, treba da formiramo naš strateš­ki pristup. Posle veoma detaljne analize celokupne situacije, ubeđen sam u sledeće: naš cilj je volja stanovništva; konvenci­onalna kultura našeg načina borbe je, u stvari, deo problema; Avganistanci moraju na kraju pobediti pobunjenike; mi ne možemo postići uspeh ako značajno ne unapredimo jedinstvo napora; zaštita stanovništva znači zaštita od svih pretnji.

Strategija za postizanje uspeha: balansiranje resursima i rizicima

Naša kampanja u Avganistanu od samog početka ima ma­njak resursa. Gotovo svaki aspekt naših napora i upotrebe resursa rezultirao je porastom broja pobunjeničkih orga­nizacija (što je do sada bio recept za neuspeh ekstenzivne protivpobunjeničke kampanje - COIN). Neophodno je da diskretno preuzmemo inicijativu od pobunjenika, prikaže­mo napredak u kratkom vremenskom periodu i obezbe­dimo dugoročnu podršku stanovništva. Resursi nam neće doneti pobedu, ali će njihov nedostatak sigurno dovesti do poraza. Uvećavanje resursa povećaće i našu posvećenost i obavezu prema cilju. Takođe, moramo balansirati upotrebu snaga kako bismo obezbedili uspešniji partnerski odnos sa ANSF-om i omogućili bezbednost stanovništvu, izbegava­jući dosadašnju percepciju koalicione nadmoći. Situacija kojoj težimo jesu ANSF sposobne da upravljaju operacija­ma. U skorijoj budućnosti to, međutim, neće biti moguće, jer nemaju dovoljno kapaciteta, s obzirom na brzinu razvo­ja i rasta pobunjeništva. Zato, u međuvremenu, koalicione snage moraju uložiti sve napore da bi se prebrodio taj prela­zni period i zaštitilo stanovništvo. Status quo će dovesti do neuspeha, ako budemo čekali ojačanje ANSF.

Nova strategija će efikasnijom primenom postojećih resursa unaprediti efektivnost, ipak je, međutim, neophodno njihovo uvećavanje. Grubo govoreći, potrebno nam je još civilnih i vojnih resursa, avganistanskih snaga bezbednosti, obaveštajnih snaga, nadgledanja i izviđanja - ISR (Intelligence, Surveillan­ce, and Reconnaissance) i dr. Postojećim resursima odrediće­mo adekvatniju upotrebu i poboljšati efikasnost. Sve u svemu, neophodno je da povećamo sve kapacitete i sposobnosti snaga ISAF i njihovu ukupnu jačinu. Zahtev za povećanjem resursa definisaće minimalni nivo snaga koje će biti potrebne da bi­smo ispunili misiju sa prihvatljivim nivoom rizika.

Jedinstvenost aktuelnog trenutka

Ovo je važan, moguće i odlučujući momenat ovog rata. Stanovništvo Avganistana je iscrpljeno i fizički i mentalno. Istrošeno posle osam godina borbe, bez dokaza o napret­ku koji je bio obećan. Strpljenje je na veoma nezavidnom nivou i kod stanovništva, ali isto tako i u našim glavnim gradovima, što je i razumljivo. Vreme je od izuzetne važ­nosti. Moramo delati ovog trenutka kako bismo zaustavili negativne tendencije i pokazali progres.

Ne potcenjujem izazove s kojima se suočavano u sprovođe­nju nove strategije, ali smatram da su ključne prednosti u našim rukama: većina stanovništva ne želi povratak taliba­na. Izdvojio bih neke od misli ministra odbrane Avganista­na Vardaka, sa naših konsultacija:

Pobeda jeste u našem dometu, ukoliko se ponovo obavežemo, poštujući dosadašnje iskustvo i ako ispunimo potrebne uslo­ve... Odbijam da verujem u mit koji kruži medijima da je Avganistan „groblje imperija", i da je sudbina svih napora SAD i NATO da dožive neuspeh. Narod Avganistana vas nikada nije doživljavao kao okupatore, iako je glavni napor neprijateljske propagandne kampanje bio da vas predstavi kao takve. Za razliku od Rusa, koji su nametnuli vladavinu jednoumlja, vi ste nam omogućili da sastavimo demokratski ustav i sami izaberemo Vladu. Za razliku od Rusa koji su došli da unište našu zemlju, vi ste došli da je izgradite.

Uzimajući u obzir da su zemlja i konfl ikt njegovi, a samim tim i obaveza - procena ministra Vardaka postala je sastav­ni deo mojih razmatranja. Iako je situacija veoma ozbiljna, uspeh je još moguć. Polazno stanovište nam mora biti rede­finisanja same borbe, i onoga što je za nju potrebno. Novi način vođenja borbe biće realizovan kad se nova operativna kultura poveže s voljom naroda Avganistana.

INICIJALNA PROCENA

Situacija u Avganistanu je ozbiljna. Misija je ostvarljiva, ali uspeh zahteva fundamentalno nov pristup. Taj pristup mora biti podržan odgovarajućim resursima i većim jedin­stvom napora.

Napredak je postignut, no veliki broj indikatora ukazuje da je celokupna situacija pogoršana uprkos značajnim napori­ma ISAF-a. Pretnja je konstantno rasla, ali neprimetno. S obzirom na to da na nju nije odgovoreno na odgovarajući način, došlo je do kumulacije, čija je ozbiljnost prevazišla kapacitete aktuelne strategije. Nećemo moći da postigne­mo uspeh samo na osnovu više truda. ISAF mora da usvoji potpuno novi pristup. Celokupna kultura - kako ISAF vidi okruženje i definiše borbu, kakva je interakcija s lokalnim stanovništvom i vladom Avganistana i kako deluje na terenu i u okviru koalicije¹ - sve to mora biti potpuno izmenjeno.

Predsednik Obama je u svom govoru, 27. marta 2009. go-dine, istakao neke od elemenata nove američke strategije za Avganistan i Pakistan. Istakao je da misija u Avganistanu od samog početka nije imala dovoljno resursa, koji bi omo­gućili njen uspeh. To je uzrokovalo dosadašnje neuspehe ISAF-a. Neophodno je adekvatno povećati resurse i pobolj­šati njihovu sposobnost, kako bi se ispravili svi nedosta­ci. Uspeh nećemo postići samo povećanjem broja vojnika. Ukoliko se međutim nastavi sa trendom nedovoljnog broja, neuspeh je izvestan.

Jedno mora biti jasno: novi resursi nisu suština. Za uspeh, ISAF-u treba novi pristup sa značajnim opsegom promena. Mora da povrati poverenje stanovništva u kratkom roku, ponovo preuzme odgovornost, intelektualnu energiju i ostvari vidljiv napredak.

Ova procena predviđa dve fundamentalne promene. Prvo, ISAF mora da poboljša razumevanje osnova ekstenzivne pro­tivpobunjeničke kampanje - COIN (osnovne elemente koji su zajednički bilo kojoj protivpobunjeničkoj strategiji). Drugo, ISAF-u je potrebna nova strategija kojom će se boriti protiv ra­stuće pretnje. Obe reforme su neophodne kako bi se zaustavile negativne tendencije u Avganistanu i postigao uspeh.

ISAF ne sprovodi adekvatno osnove protivpobunjeničkog ratovanja. Konkretno, postoje dva fundamentalna elemen­ta gde je poboljšanje neophodno:

• promeniti operativnu kulturu ISAF, kako bi se koncen­trisali na zaštitu stanovništva, razumevanje okruženja i izgradnju međusobnih odnosa;

• transformisati procese ISAF kako bismo postali opera­tivno efikasniji. Kreirati čvršće jedinstvo komande unu­tar ISAF-a i podsticati veće jedinstvo napora međuna­rodne zajednice.

Uporedo sa unapređenjem osnovnih ciljeva, ISAF mora usvojiti novu strategiju sa četiri osnovna stuba:

• razviti znatno efikasnije i veće ANSF i radikalno proši­riti bliske partnerske odnose sa koalicionim snagama;

• izgradnja odgovorne vlade, koja će biti prihvatljiva za stanovništvo, uključena u izgradnju bezbednosti, i koja će biti njen sastavni deo;

• preuzimanje inicijative od pobunjenika, kao imperativ u nizu narednih faza;

• razmeštanje resursa u oblasti u kojima je stanovništvo trenutno najugroženije.

¹ Reč „koalicija" će se od sada odnositi na ISAF koaliciju vojnih snaga i resursa nacija kontributora.

Nije dodato ništa novo osnovnim principima borbe pro­tiv pobunjenika. Radi se o izmenjenom načinu postizanja ciljeva (zaštita stanovništva), koji je usvojen isključivo za koalicione snage i može da se nosi s preprekama koje su osujetile sve prethodne napore.

Nova strategija ISAF-a u skladu je sa Sveobuhvatnim stra­teškim političkim vojnim planom (Comprehensive Strategic Political Military Plan) i pomaže sprovođenje strategije predsednika Obame. Cilj je da se razbije i porazi Al Kaida, i spreči njen povratak u Avganistan. Novi pristup ISAF biće unet u integrisanu i adekvatno opremljenu civilno-vojnu protivpobunjeničku strategiju.

Veoma teško ćemo doći do cilja. Da bi sproveo strategiju, ISAF će morati da upotrebi postojeće resurse na nov, ne­konvencionalan način. Takođe, biće neophodni i dodatni resursi, vojne i civilne snage, a moguće i komandni kadar. Svi elementi nove strategije imperativi su, a vreme je od suštinske važnosti. Strpljenje jeste važno, ali moramo da pokažemo napredak u skorijoj budućnosti, da bismo imali realnu šansu za uspeh.

I. OPIS MISIJE

Zadatak ISAF-a je da uz podršku avganistanskih vlasti spro­vodi operacije suzbijanja pobunjenika, pomaže rast i razvoj sposobnosti avganistanskih snaga bezbednosti, unapređuje upravljanje i socioekonomski razvoj, a sve s ciljem uspo­stavljanja bezbednog okruženja koje bi omogućilo održivu stabilnost.

Kako bi ova misija bila uspešna pobunjenici moraju biti poraženi. To je situacija u kojoj više nisu u mogućnosti da ugroze opstanak države. Vlada Avganistana mora biti u sta­nju da kontroliše svoju teritoriju. Tako bi pružili podršku re­gionalnoj stabilnosti i onemogućili međunarodne teroristič­ke organizacije da koriste njene slabosti. Za uspešnost misije neophodno je bolje da razumemo prirodu sukoba, izvršimo promene strategije, operativne kulture, koncepcija i taktike.

Detaljnim uvidom u sva dokumenta Alijanse, ustanovljeno je da je nova strategija u skladu sa sveobuhvatnim pristu­pom NATO. Okvir delovanja ISAF ostaće mandat UN. Međunarodne vojne snage, civilni predstavnici i međuna­rodne organizacije i dalje su ključne komponente ISAF-a. Veoma je važno da ISAF bude oslonac i očuva ovo razno­vrsno partnerstvo.

II. PRIRODA KONFLIKTA

Iako sukob u Avganistanu nije konvencionalan, zahteva sli­čan pristup i podjednako ulaganje napora. Posledice poraza takođe su podjednako velike. Sama borba zahteva znatno veći stepen razumevanja.

Sukob u Avganistanu je često opisivan kao rat ideja i per­cepcija. To je tačno i to treba uzeti u razmatranje. No, per­cepcije uglavnom nastaju kao posledica aktivnosti i realnih okolnosti (npr. prilikom obezbeđivanja ili nedostataka bez­bednosti, lošeg upravljanja i nedostatka ekonomskih mo­gućnosti). Osnovni način za promenu percepcija jeste pro­mena fundamentalnih istina. U borbi protiv pobunjenika ne smemo zameniti željenu situaciju sa realnošću. Time dovodimo u pitanje naš kredibilitet.

Redefinisanje borbe

Konflikt u Avganistanu čini niz međusobno povezanih pobunjeničkih grupa, gde je svaka ponaosob jedan složen sistem. S obzirom na ovakvu strukturu, nijedan njegov ele­ment ne može se posmatrati zasebno. Promena u bilo kom delu sistema utiče na ostatak. To upućuje na zaključak da mora biti sagledan i kroz ranija iskustva. Iako ovakvo sagle­davanje neće pomoći u predviđanju događaja, pomoći će nam da sagledamo bazične uzročno-posledične veze.

Nova strategija redefiniše prirodu vojnih operacija. One nisu ciklično kinetičke, niti se temelje na određenom broju „sezona borbi". To je konstantan napor pružanja pomoći avganistanskoj vladi da pridobije podršku stanovništva i spreči zastrašivanje i prinudu od pobunjenika.

Pet glavnih aktera su: stanovništvo Avganistana, vlada Avga­nistana, ISAF, pobunjenici i spoljni akteri. Veoma je važno razumevanje svih aktera, počevši od najvažnijeg, stanovništva. Narod Avganistana predstavlja mnogo toga u ovom kon­fliktu - publiku, učesnike, izvor uticaja, ali, iznad svega - cilj. Stanovništvo može biti izvor moći, obaveštajni izvor, kao i značajan otpor pobunjenicima. S druge strane, uvek može da promeni stranu i pruži podršku pobunjenicima. Društvene zajednice donose odluke da li da pruže otpor, pomoć ili dozvole uticaj pobunjenika. Neophodno je shva­titi razlog donošenja ovakvih odluka.

Vlada Avganistana i ISAF nisu posvetili dovoljno pažnje ovom problemu. Slabost državnih institucija, štetne akcije avganistanskih moćnika, rasprostranjena korupcija i zlou­potreba moći zvaničnika, kao i greške ISAF-a, daju malo razloga stanovništvu da pruži podršku vladi. Stanovništvo nema poverenja u to da je vlada u stanju da obezbedi osnov­ne potrebe, bezbednost i pravdu. Kriza poverenja, zajedno s nedostatkom ekonomskih i obrazovnih mogućnosti, stvori­la je plodno tlo za razvoj i jačanje pobunjeničkih grupa.

Osnovni cilj ISAF-a jeste da zadovolji potrebe stanovništva uz pomoć vlasti Avganistana. Međunarodne snage nisu u mogućnosti same da pobede pobunjenike. Pobunjeničke akcije u Avganistanu zahtevaju avganistansko rešenje. Ovo je njihov rat i kapaciteti ISAF-a neće biti odlučujući za ostvarivanje cilja. Stoga su dobre upravljačke sposobnosti i veće snage bezbednosti Avganistana neophodne za konačan uspeh. Sve dok su institucije u razvoju, i dok nemaju po­dršku stanovništva, ISAF i međunarodna zajednica moraju pružati značajnu podršku.

Nepovoljno geografsko okruženje (izolovanost) i averzi­ja prema stranim intervencijama dodatne su poteškoće za ISAF. Istorijske neprilike su ojačale plemenski i etnički identitet, što može umanjiti želju za formiranjem centrali­zovane države. Sve etničke zajednice, posebno Paštuni, tra­dicionalno imaju izvestan stepen nezavisnosti od centralnih vlasti, naročito kada to nije bilo u interesu stanovništva. Zbog toga je stanovništvo počelo da toleriše pobunjeništvo i stvara otpor prema strancima, sa težnjom da ih protera iz zemlje.

Ipak, stanovništvo Avganistana očekuje i odgovarajuće upravljanje od vlade, zadovoljenje osnovnih potreba, kao i odgovarajući pravosudni sistem. Nema osnova popularni mit o avganistanskom narodu koji ne želi vladu i upravlja­nje. Iako su u Avganistanu duboko ukorenjene plemenske strukture i etnički identitet, u toj zemlji i dalje postoji snaž­no osećanje nacionalne pripadnosti.

Ovakva uopštavanja mogu dovesti do pojednostavljivanja izuzetno komplikovanog i jedinstvenog okruženja. Kom­pleksan socijalni milje Avganistana je iz mnogo razloga teže razumeti od samog neprijatelja. Dugi niz godina obaveštajne službe SAD i koalicionih snaga izučavale su pobunjeničke grupe, ali ne i narod Avganistana, čije se potrebe, problemi i identiteti razlikuju od pokrajine do pokrajine, od doline do doline. Ovo kompleksno okruženje veliki je izazov za razu­mevanje, naročito strancima. Da bi strategija bila uspešna, neophodno je udvostručavanje napora, kako bi se shvatila socijalna i politička dinamika svih regiona i oblasti i predu­zele akcije koje će zadovoljiti potrebe avganistanskog naro­da. Takođe, neophodno je insistirati da i vlada učini isto.

Bilo koja od strana u sukobu može odneti pobedu: avga­nistanska vlada - ukoliko obezbedi podršku stanovništva, pobunjenici - ukoliko ga budu kontrolisali. Iako je ovaj višedimenzionalni model borbe koncentrisan na stanovniš­tvo, ipak nije simetričan: pobunjenici mogu odneti pobedu jednostavnim sprečavanjem vlasti da ostvari svoje ciljeve, pre nego što bude iscrpljena međunarodna zajednica.

Dve osnovne pretnje: pobunjenici i kriza poverenja

Misija ISAF-a suočena je sa dve osnovne pretnje i predmet je uticaja spoljnih faktora.

Prva pretnja je postojanje organizovanih pobunjeničkih grupa koje rade na izbacivanju međunarodnih snaga iz Av­ganistana, odvajanju naroda od vlade i preuzimanju kon­trole nad stanovništvom.

Druga pretnja ima potpuno drugačiju prirodu i predstavlja krizu poverenja naroda koja proizlazi iz slabosti instituci­ja, zloupotrebe vlasti od korumpiranih zvaničnika i drugih centara moći, zabrane prava glasa za široki krug stanovniš­tva i nedostatka ekonomskih mogućnosti. Greške ISAF-a dodatno su iskomplikovale situaciju. Svi ovi faktori dovode do lakšeg regrutovanja pobunjenika i dižu lokalne konfl ik­te i razmirice centara moći na nacionalni nivo. To dovodi do degradacije kvaliteta života i bezbednosti stanovništva, a samim tim slabi međunarodnu volju.

Uključivanje spoljnih aktera biće korisno, ali nedovoljno suočavanje bilo s kojom od ovih pretnji rezultiraće neus­pehom.

Pobunjeničke grupe

Najveći broj pobunjenika je iz Avganistana. Njima uprav­lja mali broj vođa, takođe avganistanskog porekla, koji su nastanjeni u Pakistanu. Operišu preko paralelne političke infrastrukture u Avganistanu. Dobijaju pomoć od stranih dobrovoljaca i pojedinih obaveštajnih agencija. Takođe, primaju međunarodnu finansijsku pomoć, resurse i obu­ku. Strani dobrovoljci im obezbeđuju opremu, ekspertizu i ideološku bazu.

Pobunjenici vode tihi rat zastrašivanja i ubeđivanja tokom cele godine - ne samo tokom „sezone sukoba" - da bi za­dobili kontrolu nad stanovništvom. Na ovaj način, talibani su formirali „Vladu u senci" koja teži da preuzme kontrolu nad stanovništvom i izmesti nacionalnu vladu i tradicio­nalne strukture moći. Oružani napadi privlače više pažnje nego tihi rat. Njima pokušavaju da oslabe vladu i pokažu njenu nesposobnost da garantuje bezbednost. Na taj način pobunjenici obezbeđuju priliv novih pristalica i izvora fi ­nansiranja. Takođe, namera im je da isprovociraju reakcije ISAF-a, kako bi ih još više otuđili od stanovništva i smanjili njihovu javnu i političku podršku.

 
Najaktivnije pobunjeničke grupe su: Quetta Shura Taliban (QST), Haqqani Network (HQN) i Hezb-e Islami Gulbud­din (HIG). Aktivnosti ovih grupa nisu dobro koordinisa­ne. Često imaju iste ciljeve, nekada i jedinstvo napora, ali nemaju zajedničku komandno-kontrolnu strukturu. Svaka grupa ima svoju strategiju, godišnji plan akcija, metode kre­iranja i način sprovođenja planova. U skladu s tim raspo­deljuju resurse. Pored svih uloženih napora avganistanskih vlasti i ISAF-a, inicijativu trenutno imaju pobunjenici.

Strategija i način borbe pobunjenika

Pobunjenici imaju dva cilja: kontrolu nad stanovništvom i slamanje volje koalicionih snaga. Namera im je da izbace međunarodne snage iz Avganistana, smanje njihov uticaj i da svrgnu avganistansku vladu. Na operativnom nivou - QST (Quetta Shura Taliban) sprovodi formalnu kampanju, koja se preispituje svake zime. Posle toga Muhamed Omar (Mula Omar) iznosi smernice i namere za sledeću godinu.

Osnovni geografski ciljevi pobunjeničkih grupa jesu Kan­dahar i pokrajina Kvost. QST već nekoliko godina radi na kontroli Kandahara. Postoje naznake da je njihov uticaj u gradu i okolnim pokrajinama značajan i u stalnom porastu. Cilj HQN-a je da povrati punu kontrolu svoje tradicionalne baze u Kvostu, Paktiji i Paktici. HQN ima kontrolu nad nekim od glavnih položaja oko Kvosta i uticaj na stanovniš­tvo u tom regionu. Pobunjenička grupa HiG, koju predvodi Gulbudin Hekmatijar ima vojne baze u Nangarharu, Nu­ristanu, Kunaru i u Pakistanu. Ona ddržava političke veze preko HiG mreže. Cilj im je da imaju jednu od vodećih ulo­ga u budućoj talibanskoj vladi. Trenutno nemaju geografske ciljeve, kao druge dve grupe.

Sve tri grupe imaju potrebu za resursima - uglavnom nov­cem i ljudstvom. QST se finansira trgovinom narkoticima i stranim donacijama. Finansiranje HQN pretežno dolazi iz Pakistana, arapskih mreža u Persijskom zalivu i bliske sa­radnje sa Al Kaidom i drugim pobunjeničkim organizacija­ma baziranim u Pakistnu. HiG ima cilj da kontroliše rudno bogatstvo i krijumčarenje na istoku.

Način izvođenja pobunjeničkih operacija

Cilj QST-a jeste da upravlja teritorijama i stanovništvom. Operacije bezbednosti i informacija potpora su ovim na­porima i biće objašnjene dalje u tekstu. ISAF je težio da proceni neprijatelja samo na osnovu njihovih kinetičkih akcija. Time nije bilo moguće sagledati stvarne aktivnosti pobunjenika, njihove namere, razvoj i stepen kontrole nad stanovništvom.

Upravljanje. QST ima upravljačke strukture pod imenom Islamski Emirati Avganistana. U većini pokrajina, postav­ljaju „upravnike iz senke", ocenjuju njihov rad i periodično ih smenjuju. Imaju i formirano telo koje prima pritužbe na njihov rad. Formirali su i šerijatske sudove preko kojih sprovode brzu i iznuđenu pravdu u oblastima koje su pod njihovom kontrolom. Sakupljaju takse i imaju vojnu i rad­nu obavezu. Ubeđuju stanovništvo da su oni ti koji stvaraju bezbedno okruženje boreći se protiv korumpirane vlade, ISAF-a, kriminala i lokalnih centara moći. Takođe, tvrde da štite avganistanski narod i muslimanski identitet od stranog prodora. Ukratko, QST poseduje osnovne elemen­te upravljanja i čuva nacionalni i verski identitet. HQN i HiG koegzistiraju sa QST-om, ali to ne znači da prihvataju njihovo upravljanje. Imaju nameru da formiraju sopstvene upravljačke strukture.

Informacione operacije. Vodeće pobunjeničke grupe zna­čajno su naprednije u izvođenju informacionih operacija. Informacione operacije su osnova mnogih pobunjeničkih akcija, s obzirom na to da im je cilj da oblikuju kulturne i verske okvire. Veoma pažljivo su izučili ciljnu grupu i u skladu s tim oblikovali namere i akcije. Koriste paštunski identitet, neposrednu fizičku blizinu sa stanovništvom, kao i zastrašivanje, kako bi ostavili trenutnu i trajnu po­ruku. ISAF i vlada trenutno nisu u stanju da se nadmeću s tim. Na ovaj način pobunjenici projektuju sliku da je njihova pobeda neminovna i predstavlja ključni izvor nji­hove snage.

Bezbednost. Pobunjenici koriste nasilje, prinudu i zastra­šivanje, kako bi kontrolisali stanovništvo. Imaju nameru da nanesu gubitke ISAF-u, da bi slomili volju koalicije i pojedinih zemalja članica. Borbene operacije koriste kako bi smanjili slobodu kretanja ISAF-a, sprečili pristup sta­novništvu i odbranili oblasti od posebne važnosti. Koriste psihološke efekte koje izazivaju improvizovane eksplozivne naprave - IED (Improvised Explosive Device) i preokupa­ciju ISAF-a sopstvenom zaštitom, kako bi osnažili menta-litet garnizonskih postaja. Zatim, napadaju Vladu i lokalne snage bezbednosti kako bi pokazali njihovu neefi kasnost. Pobunjenici kontrolišu značajan deo teritorije Avganista­na, ili se bore za njegovu kontrolu. Teško je međutim dati tačnu procenu, s obzirom na nedovoljno prisustvo snaga ISAF-a na terenu.

Socijalno-ekonomska situacija. QST i druge grupe imaju socijalne strategije koje doprinose slomu socijalne kohezije Avganistana. Lokalne lidere smenjuju radikalnim mulama. Slabe ili smenjuju lokalne starešine i mule koji ih ne podr­žavaju. Konstantno podržavaju slabija, izopštena, ili ugro­žena plemena i grupe. Narušavaju tradicionalne socijalne strukture i koriste problem velike nezaposlenosti tako što mladima daju moć i uticaj preko novca, oružja i obezbeđi­vanjem prestiža.

Sposobnosti i ranjivost pobunjenika

Kriminalne mreže. Preko kriminala pobunjenici dolaze do regrutnog kadra, resursa i kapaciteta. Takođe, krimi­nal doprinosi konstantnom osećanju nestabilnosti među stanovništvom. Krujumčarenje je veoma razvijeno i od­vraća glavninu prihoda od vlade Avganistana. Kriminal povećava fragmentaciju avganistanskog društva i njihovu podložnost uticajima pobunjenika. Izvestan broj vladinih zvaničnika umešan je u ove aktivnosti, što dalje slabi njen kredibilitet.

Narkotici i finansiranje. Proizvodnja i prodaja opijuma i drugih narkotika ima veoma štetan i destabilizujući efe­kat na vladu Avganistana, osim ostalog i zato što povećava korupciju. Prodaja narkotika samo je jedan od izvora fi ­nansiranja pobunjeničkih grupa. One primaju značajne fi ­nansijske prilive od stranih donatora, kao i pomoću drugih kriminalnih aktivnosti unutar Avganistana (krijumčarenje i kidnapovanje radi otkupa). Pojedine pobunjeničke gru­pe nameću „takse" lokalnom stanovništvu uspostavljanjem kontrolnih punktova, zahtevajući novac u zamenu za zašti­tu, kao i drugim metodima. Sprečavanje pristupa narko­profitu, čak i da je moguće, ne bi uništilo moć delovanja pobunjenika na duži period, ukoliko ostali izvori prihoda ostanu netaknuti.

Ranjivosti pobunjenika. Pobunjenici nisu neranjivi. Imaju krupne nedostatke koji mogu biti iskorišćeni. Saglasnost njihove komande i kontrole ne postoji. Nemaju iste ciljeve, što onemogućava efikasno planiranje i ograničava koor­dinaciju njihovih operacija. Neumerenost akcija može da odvrati stanovništvo. Pored toga, pobunjeničke vođe su već bile na vlasti u Avganistanu i doživele neuspeh. Entuzija­zam stanovništva prema pobunjenicima ograničen je, kao i njihova sposobnost da se šire preko paštunskih oblasti. Vlada Avganistana i ISAF imaju priliku da iskoriste ove ne­dostatke i pridobiju podršku stanovništva.

Ukratko, ISAF se suočava sa labavom federacijom pobunje­ničkih grupa koje su sofisticirane, organizovane, prilagod­ljive, odlučne i deluju u svim linijama operacija. Imaju zna­čajnih prednosti, ali nisu neranjive. Ove grupe su opasne i ako im se efikasno ne suprotstavimo, mogu iskoristiti snage i omesti vladu da upravlja Avganistanom.

Kriza poverenja u Vladu Avganistana i operacije ISAF-a

Vlada Avganistana je napredovala, ali ozbiljni problemi su još uvek tu. Nepoverenje stanovništva ima dva osnovna uzroka. Prvo, zbog zloupotrebe službenog položaja, korup­cije i davanja povlašćenog položaja pojedincima i plemeni­ma. Drugo, vlada nije uspela da osigura bezbednost i vlada­vinu prava stanovništvu. Unapređen je kapacitet i integritet pojedinih institucija. Na znatan broj pozicija dovedeni su kompetentni ljudi. Ovaj napredak nije međutim dovoljan da se suprotstave problemima koji podrivaju njihov legiti­mitet i doprinose nesposobnosti Vlade da pridobije podrš­ku stanovništva. Greške ISAF-a takođe dodatno povećavaju taj problem.

Nedostaci Vlade Avganistana. Gotovo da ne postoji veza iz­među vladajućeg centra i lokalnog stanovništva, naročito u ruralnim oblastima. Pristup „od vrha do dna" u razvoju kapaciteta nije dao rezultat koji bi imao efekta i u lokalnim zajednicama. Vlada Avganistana nije razvila načine napla­te poreza i distribucije sredstava. Lokalni zvaničnici nisu dovoljno kompetentni, niti imaju dovoljno kapaciteta. Lo­kalne vlasti u udaljenim oblastima nemaju dovoljno kvali­tetnog ljudstva i sredstava.

Avganistanska vlada nije integrisala niti podržala tradici­onalne strukture upravljanja u zajednici (istorijski važna komponenta avganistanskog društva), što ih čini podlož­nim napadima pobunjenika i uticajima različitih centara moći. Slom društvenog jedinstva na lokalnom nivou pove­ćao je nestabilnost. Stanovništvo se oseća nesigurno. Time je samo podstaknuto pobunjeništvo.

Tolerisanje korupcije i zloupotreba vlasti. Široko raspro­stranjena korupcija i zloupotreba vlasti pojačava krizu poverenja u Vladu. Time se u svesti naroda stvara kultura nekažnjavanja takvih prekršaja. Lokalne vlasti nisu u mo­gućnosti da pozovu na odgovornost lokalne zvaničnike, ni direktnim izbornim niti sudskim procesima, naročito ako su u pitanju pojedinci pod zaštitom viših vladinih zvanič­nika. Dalje, javnost ima percepciju da je ISAF saučesnik u tim operacijama. Samim tim, nema ni volje, ni kapaciteta (kod međunarodnih predstavnika i predstavnika Vlade Av­ganistana podjednako) da se to stanje promeni. Nezadovolj­stvo stanovništva i njegovo otuđivanje od vlasti umanjuje šanse ISAF-a da uspešno završi svoju misiju. QST (Quetta Shura Talibani) formirala je kancelariju ombudsmana koja ima ulogu da istraži zloupotrebe vlasti u svojim redovima i smenu onih kadrova koji su proglašeni krivim. To je vr­hunac slabosti vlade Avganistana, i sredstvo za pridobijanje podrške stanovništva za njihovu vladu u senci.

Avganistancki centri moći i lokalne vođe. Pojedini lokalni i regionalni centri moći bili su saveznici u početnim faza­ma konflikta, a sada učestvuju u kontroli pojedinih obla­sti. Mnogi su sadašnji ili bivši članovi vlade Avganistana. Finansijska nezavisnost i odani naoružani sledbenici omo­gućuju njihovu nezavisnost od Vlade. To je dodatna oteža­vajuća okolnost za pravljenje stabilne avganistanske države. U većini slučajeva njihovi interesi se ne poklapaju ni sa in­teresima avganistanskog naroda, niti avganistanske vlade. To stvara konflikte, kojima se pobunjenici koriste. Neki od ovih centara moći imaju funkcije u ANSF, a delimično i u Nacionalnoj policiji Avganistana. Bili su i vodeći akteri u korupciji i ilegalnoj trgovini. Njihov odnos sa ISAF-om može da bude problematičan. Neki od njih predstavljaju izvor stabilnosti u određenim oblastima, ali mnogi drugi se ponašaju otimački i polarizuju stanovništvo.

Ne postoje jasne linije koje razdvajaju pobunjeničke grupe, kriminalne mreže (uključujući i narko-mreže) i korumpira­ne vladine zvaničnike. Korumpirani članovi vlade direktno podržavaju pobunjeničke grupe, pomažu kriminalne mreže koje su povezane s pobunjenicima i podržavaju korupciju koja omogućava fi nansiranje pobunjenika.

Nedostaci ISAF-a. Društveni, politički, ekonomski i kul­turni odnosi u Avganistanu kompleksni su i nedovoljno shvaćeni. ISAF nije dovoljno razumeo dinamiku lokalnih zajednica niti način na koji pobunjenici, korupcija, nekom­petentni zvaničnici, lokalni centri moći i kriminal utiču na stanovništvo. Obaveštajne službe nisu uspele da protumače političku i socijalnu stvarnosti i bile su fokusirane samo na eliminisanje talibana. To im je onemogućilo da razumeju ključne aspekte avganistanskog društva.

Stavovi i akcije ISAF-a pojačali su nezadovoljstvo stanovniš­tva prema Vladi, koja nije uspela da ispuni njihova očekiva­nja. Civilne žrtve i kolateralna šteta na domovima i drugoj svojini rezultat su prekomerne upotrebe oružja i sile, što je drastično ugrozilo legitimitet ISAF-a. Zatim, nedovoljno je­dinstvo napora ISAF-a, Misije UN za pomoć u Avganistanu - UNAMA (United Nations Assistance Mission in Afgha­nistan) i drugih elemenata međunarodne zajednice slabi nji­hovu kolektivnu efikasnost. Neispunjavanje datih obećanja još više otuđuje stanovništvo. Sumnjivo dodeljivanje javnih ugovora i nedovoljan nadzor takođe potpiruju sumnje o ko­rupciji u okviru ISAF-a i međunarodne zajednice.

Ukratko, odsustvo lične bezbednosti i ekonomske stabilno­sti, gubljenje poverenja u vladu i osećanje stanovništva da njihova kultura nije poštovana, podjednako su velika pret­nja uspehu ISAF-a kao i pobunjeničke operacije. Zaštita stanovništva ne predstavlja samo sprečavanje pobunjenika da ih zastrašuju i ugrožavaju. To znači da ISAF više ne može da ignoriše i taktički prihvata zloupotrebu vlasti, korupciju, ili marginalizaciju.

Spoljni uticaji

Pakistan. Pobunjenici primaju značajnu podršku iz Paki­stana. Vođe glavnih pobunjeničkih grupa stacionirane su u Pakistanu i povezane su sa Al Kaidom i drugim nasilnim ekstremističkim grupama. Često su potpomognute i od pakistanske obaveštajne službe - ISI (Inter-Service Intelli­gence). Al Kaida i drugi slični pokreti (AQAM) stacionirani su u Pakistanu i kanališu strane borce, bombaše samoubice i tehničku podršku u Avganistan. Takođe, pružaju fi nansij­sku pomoć, obuku i ideološku motivaciju. Veze Al Kaide i mreže Hakani (HQN) proširene su. To ukazuje da bi šira kontrola od HQN mogla stvoriti poželjno okruženje da AQAM ponovo uspostavi svoje baze u Avganistanu. Misija ISAF u Avganistanu oslanja se na kopnene puteve nabavke kroz Pakistan, koji ostaju ugroženi ovim pretnjama.

Stabilnost Pakistana je od izuzetne važnosti, ne samo zbog sopstvene bezbednosti već i zbog napretka u Avganista­nu. Postojanje terorističkih baza u Pakistanu ne znači au­tomatski i neuspeh ISAF-a. Avganistan mora da sarađuje sa Pakistanom i sprovodi zajedničke akcije protiv nasilnih militanata, naročito protiv onih grupa koje su aktivne u Avganistanu. Ipak, pobunjeništvo u Avganistanu u većini je slučajeva domicilnog porekla. Zaštitom stanovništva, una­pređivanjem lokalnih uprava i davanjem prava glasa u ru­ralnim zajednicama, vlada Avganistana (uz podršku ISAF) može ojačati Avganistan u borbi protiv domaćih i stranih pobunjeničkih napada. Reintegracija zajednica i pojedinaca u politički sistem može da pomogne u smanjivanju zara­znog uticaja pobunjenika, do tačke kad više neće predstav­ljati egzistencijalnu pretnju po Vladu.

Indija. Politički i ekonomski uticaj Indije u Avganistanu raste, uključujući i značajnu pomoć u razvoju i fi nansij­skim investicijama. Islamabad aktuelnu vladu Avganista­na smatra proindijskom. Indijske aktivnosti umnogome doprinose napretku Avganistana, njihov će rastući uticaj, međutim, verovatno uticati na pogoršavanje regionalnih tenzija. Mogu se čak očekivati i kontramere Pakistana u Avganistanu ili Indiji.

Iran. Iran igra nejasnu ulogu u Avganistanu. Na jednoj stra­ni pruža pomoć u razvoju i daje političku podršku vladi Avganistana. Na drugoj strani, specijalna jedinica iranske revolucionarne garde Kuds (Qods) učestvuje u obučavanju boraca pojedinih talibanskih grupa i pruža druge oblike vojne pomoći pobunjenicima. Trenutna politika i akcije Irana nisu kratkoročna pretnja misiji, ali ima potencijal da je ugrozi u budućnosti. Pakistan može da protumači ekonomske i političke inicijative Irana kao pretnju svojim stra­teškim interesima i da na njih odgovori kontraproduktivno po napore ISAF-a.

Rusija i Centralna Azija. Severni susedi Avganistana ima­ju konstantan interes i uticaj u Avganistanu. Oni teže da ostvare svoje ciljeve, koji nisu uvek u skladu sa misijom ISAF. Severna distributivna mreža ISAF i logistički centri zavise od pomoći Rusije i država Centralne Azije. To im daje mogućnost širenja pozitivnih i negativnih uticaja.

III. RAZUMEVANJE SUŠTINE NA PRAVI NAČIN

ISAF ne sprovodi adekvatno osnove doktrine ekstenzivne protivpobunjeničke kampanje (COIN). Prema tome, pro­mene treba da započnu od međunarodnih snaga. Sama ko­alicija mora da se ponaša odgovorno, pre nego što može to da zahteva od drugih. Tačnije, ISAF će se fokusirati na dve glavne promene, kako bi poboljšao aktivnosti u ekstenziv­noj protivpobunjeničkoj kampanji i pospešio organizacio­nu usklađenost i efikasnost:

• ISAF će promeniti operativnu kulturu da bi narod Av­ganistana stavio u prvi plan u borbi protiv pobunje­nika. Pobunjenici mogu da dozvole gubitke u svojim redovima, ali ne mogu dozvoliti da izgube kontrolu nad stanovništvom.

• ISAF će promeniti način funkcionisanja kako bi una­predio jedinstvo komande unutar sopstvene organiza­cije. Unaprediće jedinstvo napora sa međunarodnom zajednicom. Resurse će koristiti što efikasnije.

Nova operaciona kultura: fokus COIN je na stanovništvu

ISAF mora da funkcioniše drugačije. Zbog prevelike brige za sopstvenu zaštitu, ISAF se distancirao, i fizički i psihički, od ljudi koje je pokušavao da zaštiti. Narod Avganistana je platio cenu, a misija je dovedena u pitanje. ISAF (u saradnji sa ANSF-om) mora da promeni pristup, kako bi stvorio bezbedno okruženje i život stanovništva doveo u norma­lu. Neophodno je da pruži zaštitu od nasilja, korupcije i prinude. Krajnji cilj je da osposobi avganistansku vladu da zadobije poverenje stanovništva i smanji uticaj pobunjeni­ka. Do uspeha će dovesti kredibilitet i neposredna komu­nikacija, pre nego borbeni okršaji. Vlada Avganistana mora dobiti pomoć kako bi izašla u susret potrebama naroda na lokalnom nivou. To se može ostvariti dinamičnim partner­stvom, aktivnim angažovanjem predstavnika vlasti, decen­tralizovanim donošenjem odluka i temeljnom promenom prioriteta.

Unapređivanje razumevanja. ISAF (vojska i civilni kadar) mora dostići mnogo bolje razumevanje Avganistana i nje­govog stanovništva. Mora da bude prihvaćen kao gost av­ganistanskog naroda i Vlade, a ne kao okupator. Pripadnici ISAF-a moraju da prođu obuku lokalnih jezika. Dužine mandata trebalo bi da budu dovoljne da mogu održati kon­tinuitet i uspeh. Svi predstavnici ISAF-a moraju pokaza­ti poštovanje za lokalnu kulturu i običaje i intelektualnu radoznalost za narod Avganistana. Sjedinjene Američke Države trebalo bi da primene program (i podstaknu ostale države da se pridruže) Avganistanske ruke (Afgan Hands) koji regrutuje vojni i civilni kadar i eksperte sa veoma do-brim poznavanjem Avganistana.

Izgradnja odnosa. ISAF mora da izmeni operacionu kulturu tako da se fokusira na izgradnju ličnih odnosa sa avgani­stanskim partnerima i da pruža zaštitu stanovništvu, kako bi bio uspešan u borbi protiv pobunjenika. Mora da pro­vodi više vremena sa stanovništvom, a manje u blindiranim vozilima ili iza zidina, da bi se dobile tačne informacije i obaveštajni podaci o lokalnom okruženju. Mora da istra­žuje i deluje tako da razume potrebe i nevolje stanovništva. Ključ uspeha će biti jake lične veze između bezbednosnih snaga i lokalnog stanovništva.

Pouzdanost projekta. Stvaranje osećanja sigurnosti je impe­rativ. Jedino tako lokalno stanovništvo može imati interes da investira napore u institucije i istupi s predlozima na lokalnom nivou. Snage ISAF-a čak i u najbezbednijim de­lovima Avganistana kreću se u blindiranim vozilima s pan­cirima i pod punom ratnom opremom. Tako stvaraju uti­sak visokog rizika i straha kod stanovništva. ISAF ne može očekivati da se nenaoružano stanovništvo oseća bezbednim pre nego što se njegovi pripadnici i sami tako ne budu osećali. Ne može ISAF očekivati uspeh ako nije voljan da podeli rizik, u najmanju ruku podjednako, sa stanovniš­tvom. U suštini, kada rizik jednom bude podeljen, zaštita će doći od samog stanovništva. Samim tim, sveukupni ri­zik može biti smanjen prosto drugačijim funkcionisanjem.Što se Koalicione snage budu više kretale i upoznavale sta­novništvo i pretnja će se smanjiti. Prilagođavanjem mera sopstvene zaštite lokalnim uslovima šalje se snažna poruka poverenja stanovništvu. Oficiri koji komanduju na terenu moraju imati veću slobodu prilikom primene mera zaštite snaga, u cilju smanjivanja jaza između snaga bezbednosti i stanovništva koje štite. Verovatno, dajući im veću fl ek­sibilnost, na kratak rok može doći do povećanja rizika za obe strane. Dosadašnja iskustva u borbi protiv pobunjeni­ka navode da prihvatanje izvesne mere rizika kratkoročno, može da spasi živote dugoročno.

Decentralizacija. Da bi vojni zapovednici i civilni partne­ri bili efikasni moraju imati odgovarajuće nadležnosti da sredstva koriste fleksibilno i na ličnu inicijativu. Na drugoj strani, oni zadržavaju odgovarajući stepen odgovornosti. ISAF mora da postavi ravnotežu između kontrole i inici­jative, a upravo se u inicijativi najviše i greši. Greške će se neminovno dešavati, ali prekomerne birokratske procedure ustanovljene s najboljim namerama, biće mnogo skuplje i u ljudskim žrtvama i u novcu.

Reintegracija i pomirenje. Ovakav oblik pobunjeničkog orga­nizovanja dovešće vojnim operacijama i političkim naporima do određenog stepena pomirenja između države i pobunje­ničkih elemenata. Pomirenje bi moglo da uključi političke pogodbe na visokom nivou, predvođene avganistanskom vladom. To ne spada u nadležnosti ISAF-a, ali on mora biti u poziciji da podrži odgovarajuće oblike pomirenja.

Reintegracija je standardna komponenta pobunjeničkog ratovanja. Kvalitativno je drugačija od pomirenja i kritična je tačka nove strategije ISAF-a. Kako se koalicione opera­cije budu nastavljale, pobunjenici će imati tri izbora: da se bore, da beže, ili da se reintegrišu. ISAF mora da pronađe načine kako da reintegriše bivše pobunjenike nižeg i sred­njeg ranga u avganistansko društvo, nudeći im tako izlaz. Da bi to bilo izvodljivo, ISAF treba da sačini pouzdan pro­gram koji će motivisati pojedine pobunjenike da prestanu da se bore i vrate se normalnom životu. Bilo bi korisno ako bi se u program mogle uključiti i odredbe o zaposlenju i zaštiti lica. Program će zahtevati dodatna sredstva i biće ori­jentisan na budućnost ljudi, a ne njihovo prethodno pona­šanje. Svi predstavnici ISAF-a moraće da promene pristup i da drugačije razmišljaju o operacijama COIN. Moraju biti svesni činjenice da sada postoje tri moguća ishoda, umesto dva: neprijatelj može biti ubijen, zarobljen ili reintegrisan. U sprovođenje programa biće uključeni i lideri lokalnih zajednica, kao i same zajednice, u saradnji sa avganistan­skom vladom, da bi zapovednici na terenu mogli da pruže adekvatnu podršku u reintegraciji. Lokalne vođe su glavni akteri procesa reintegracije i moraju biti nadležni da donose obavezujuće odluke za celu zajednicu.

Ekonomska podrška pobunjenicima. ISAF ima važnu asime­tričnu prednost. Zajedno s civilnim partnerima može da pomaže lokalnu ekonomiju na načine na koje pobunjenici ne mogu. Razvoj lokalnih zajednica može da ojača njihovu strukturu i poveća stabilnost. Ekonomske mogućnosti (na­ročito stvaranje novih radnih mesta) jedan su od najvažni­jih elemenata reintegracije pobunjenika i njihovog vraćanja u normalan život. Ekonomska podrška same borbe nije isto što i pomoć razvoju društva i ne može na duži rok zameniti razvojne inicijative. Uz koordinaciju, može da postavi te­melje, dopunjuje dugoročne napore i pokaže aktivnost vla­de na lokalnom nivou. ISAF mora da poveća fl eksibilnost i pouzdanost programa za finansiranje. Oni će omogućiti zapovednicima i njihovim civilnim partnerima da naprave trenutna poboljšanja kvaliteta života i ekonomske stabilno­sti stanovništva, u skladu sa prioritetima.

Unapređenje jedinstva napora i komande

Podređeni štabovi ISAF-a moraju prestati da vode različite kampanje. U okviru postojeće strukture neke komponente nisu efikasno organizovane i veliki broj štabova ne uspeva da postigne ili jedinstvo komande, ili jedinstvo napora.

Uspostavljanje operacionih štabova srednjeg ranga prvi je ko­rak ka rešavanju ovih problema. Oni će omogućiti štabovima ISAF-a da se fokusiraju na strateška i operativna pitanja i poboljšaju saradnju sa vlastima Avganistana, Misijom UN za pomoć u Avganistanu - UNAMA i međunarodnom za­jednicom. Operativni štabovi srednjeg ranga sinhronizovaće operativne aktivnosti i lokalnu civilno-vojnu saradnju i obez­bediti razumevanje misije od svih predstavnika oružanih i civilnih snaga. Oni moraju biti potpomognuti efi kasnijom analizom i prikupljanjem podataka da bi unapredili razume­vanje političke, kulturne, socijalne i ekonomske dinamike.

Operativni štabovi srednjeg ranga obezbediće komandu i kontrolu svim timovima za mentorstvo avganistanskih sna­ga bezbednosti. Oni će Kombinovanoj komandi za bezbed­nosnu tranziciju (Combined Security Transition Command - CSTC-A)² i novoj NATO misiji za obuku - Avgani­stan (NATO Training Mission - Afghanistan - NTM-A) omogućiti da se fokusiraju na izgradnju institucija ANSF, uvećavanje i održivost snaga i edukaciju lidera. Komandni odnosi moraju biti razjašnjeni. Na taj način, zapovednici svakog ešelona mogu da sinhronizuju operacije u skladu s prioritetima ISAF-a, uz efikasnu kontrolu operacija u svo­jim oblastima odgovornosti. U ovakvim okolnostima biće moguće da se uključi i veliki broj drugih snaga, jedinica za specijalne operacije i timove za mentorstvo. Moraju biti us­postavljeni mehanizmi u svim ešelonima, kako bi integrisa­li informacije ISAF-a, avganistanskih vlasti i avganistanskih snaga bezbednosti i drugih aktera. Neophodne su i dodatne promene da bi se odgovorilo na mnoštvo drugih izazova komande i kontrole i lokalnih interesa koji s vremenom na­staju. Sa ovim izazovima ISAF mora da se suočava interno i u saradnji s državama članicama NATO-a.

² Osnovni zadatak CSTC-A je obuka avganistanskih snaga bezbednosti.

IV. STRATEGIJA ZA USPEH

Uspeh će biti postignut tek kada Vlada Avganistana pri­dobije podršku naroda i kada bude efi kasno kontrolisala sopstvenu teritoriju. To neće biti lako ni brzo. Realno je očekivati da će se broj žrtava na strani Avganistana i koali­cionih snaga povećavati sve dok avganistanske vlasti i snage bezbednosti ponovo ne budu imale inicijativu u borbi.

Strategija ISAF-a za pobedu nad pobunjenicima zasnovana je na detaljnoj analizi prirode konflikta i uključuje četiri glavna nosioca:

ISAF će biti radikalno integrisan i poboljšaće partner-sku saradnju sa avganistanskim snagama bezbednosti (ANSF), kako bi omogućio brzi razvoj njihovih kapa­citeta i odgovornosti za bezbednost.

• Uporedo s pružanjem bezbednosti, ISAF će pružiti po­dršku vlastima, uključujući i vlasti lokalnih zajednica.

• Operacije ISAF fokusiraće se na preuzimanje inicijati­ve od pobunjenika.

• ISAF će alocirati resurse prema prioritetima, na oblasti gde je stanovništvo najviše ugroženo.

1. Povećavanje saradnje sa ANSF-om, kako bi se pove­ćala njihova veličina i kapaciteti

Radikalno prošireno i učvršćeno partnerstvo. Uspeh zahteva širenje partnerstva baziranog na uzajamnom poverenju, po utvrđenim pravilima za sve ešelone, kako bi se pove­ćala efikasnost avganistanskih snaga bezbednosti - ANSF. Nacionalna vojska Avganistana - ANA (Afghanistan Na­tional Army) i avganistanska policija - ANP (Afghanistan National Police) nisu dovoljno efikasni. ISAF mora da stavi mnogo veći akcenat na razvoj ANSF-a u svim aspektima. ISAF će integrisati svoje štabove sa jedinicama ANA, kako bi ostvarili punu saradnju, s ciljem pružanja bezbednosti stanovništvu Avganistana. Jedinice ISAF-a će fizički biti lo­cirane zajedno s jedinicama ANSF. Imaće isti borbeni ritam i zajednički će planirati i izvoditi operacije. Ova inicijativa će povećati kvalitet snaga ANSF-a i ubrzati preuzimanje odgovornosti za bezbednost u Avganistanu.

Ubrzan rast. Avganistanska nacionalna armija mora da ubrza svoj rast na predviđenih 134.000 vojnika, do jeseni 2010. godine. Uz institucionalnu fleksibilnost, rast snaga bi trebalo da se nastavi do 240.000 ljudi u uniformi. Av­ganistanska nacionalna policija trebalo bi da broji 160.000 policajaca. To će zahtevati dodatne mentore, instruktore, partnere i sredstva, povećanim učešćem avganistanske vla­de, podršku ISAF-a, država donatora i država koje imaju svoje trupe na terenu.

Avganistanskoj policiji nedostaje obuka, sposobno vođstvo, sredstva, oprema i mentori. Efikasno dejstvo policijskih snaga sputano je nepostojanjem efikasnog pravosudnog si­stema i sistema za rešavanje sporova. Male plate podstiču korupciju. Suštinska reforma, uz odgovarajuća sredstva od kritične je važnosti i ne sme dalje biti odlagana.

Vlada Avganistana i ISAF će proceniti koliko je korisno oslanjati se na lokalne bezbednosne inicijative, kao što je Program zaštite avganistanskog stanovništva - AP3 (Afg­han Public Protection Program), kako bi formirali bezbed­nost na lokalnom nivou, za čiju bi zaštitu bio odgovoran lokalni parlament (shura), u saradnji sa avganistanskim vlastima.

Operacije pritvaranja. Efikasne operacije pritvaranja pobu­njenika osnova su uspeha. Sklanjanje pobunjenika s bojnog polja veoma je važno za efikasnu zaštitu stanovništva. Oba­veštajni podaci će omogućiti preciznost izvođenja protivpo­bunjeničkih operacija; operacije lišavanja slobode njihov su presudni deo. Dobijanje relevantnih informacija i dokaza od zarobljenih takođe je neophodno za podršku programa reintegracije i vladavine prava. Tako bi, takođe, bili sigurni da su slobode lišeni samo pobunjenici, a civili nisu nepra­vedno oštećeni.

Operacije pritvaranja su u isto vreme složene i politički osetljive. Neavganistanski sistem poseduje strateški ranjive elemente. Suprotno tome, avganistanski sistem učvršćuje njihovo osećanje suverenosti i odgovornosti. Procesi li­šavanja slobode moraju biti efikasni u pružanju ključnih obaveštajnih podataka. Takođe, moraju izbegavati pristup „uhapsi-oslobodi", kojim se koalicione i avganistanske sna­ge izlažu opasnosti. Zbog toga, sistem mora da evolvira u holistički model, kojim će upravljati avganistanske snage. Za to će biti potreban sveobuhvatan pristup, koji će da obuhvati ceo ciklus, od momenta zarobljavanja do eventu­alne reintegracije ili sudskog procesa.

ISAF je izvršio pregled dosadašnjih regulativa koje se tiču lišavanja slobode i doneo predloge izmena, u skladu s revidiranom strategijom ISAF-a. Nova politika lišava­nja slobode bi trebalo da uključi i prenos odgovornosti na avganistansku vladu. Biće donete i procedure koje će omogućiti ISAF-u nesmetan pristup uhapšenima, radi sa­slušavanja. Ove operacije moraju biti izvedene u okviru granica nacionalnih ograničenja (CAVEAT), procedura za deradikalizaciju i odvraćanje pobunjenika od borbe. Biće neophodna i dodatna obuka snaga ISAF-a, kako bi efi ka­snije prikupljale obaveštajne podatke za operacije koje su u toku i dokaze za sudske postupke. Avganistan mora razvi­ti sposobnosti i unaprediti operacije pritvaranja, da ne bi ugrožavale ljudska prava stanovništva. Ako kapaciteti vlade u ovoj oblasti ne budu unapređeni, to će biti ozbiljan rizik po misiju ISAF.

2. Pružanje pomoći Vladi Avganistana i slabljenje aktiv­nosti aktera koji podrivaju njen kredibilitet

Uspeh zahteva snažniju avganistansku vladu, za koju sta­novništvo veruje da radi u njihovom interesu. Za uspeh nije potrebna savršenost. Sprečavanje zloupotrebe vlasti na najvišim nivoima, smanjenje korupcije i unapređivanje birokratskih kapaciteta dobre su osnove za unapređivanje funkcija Vlade.

Lekcije sa održanih izbora. Nedavni izbori na predsednič­kom i lokalnom nivou bili su daleko od savršenih. Sa bez­bednosne tačke gledišta, sprovedeni su mirno i bez velikih smetnji, iako kredibilitet izbornih rezultata ostaje otvoreno pitanje. Učestali napadi protiv ISAF-a i ANSF-a, sa pro­sekom od tri do četiri napada, pokazuju rasprostranjenost uticaja pobunjenika, naročito na jugu, istoku i pojedinim oblastima severa i zapada teritorije Avganistana. No, rela­tivno mali broj efikasnih napada na glasačka mesta pokazao je da meta pobunjenika nisu bili glasači, već ISAF i ANSF. Sposobnost Avganistana da planira i sprovede izbore, u bli­skoj saradnji sa ISAF-om i ANSF-om i masovno raspoređi­vanje snaga na terenu, uspeh su sam po sebi. Izbori su bili prilika i podsticaj da se poboljša saradnja unutar ANSF-a i da se proširi partnerstvo ISAF-a, avganistanske vlade i me­đunarodne zajednice.

Pružanje podrške lokalnim vlastima. Pojedini elementi av­ganistanskog društva, naročito ruralna populacija, bili su isključeni iz političkih procesa. ISAF mora pomoći Misiji UNAMA i međunarodnoj zajednici u reformi lokalnih vla­sti, počevši sa procenom civilnih potreba i razvojem par­tnerstava. Jačanjem lokalnih zajednica, avganistanske vlasti uz pomoć ISAF-a, mogu da podstaknu stanovništvo da po­drži politički sistem. Oblasni izbori, zapošljavanje civila u Timovima za obnovu pokrajina - PRT (Provincial Recon­struction Teams), Timovima za podršku oblastima (District Support Teams) ISAF će takođe pomoći u izgradnji legiti­mnih struktura vlasti na lokalnim nivoima.

Neki od trenutnih napora usmereni su na rešavanje pojedi­nih problema, uključujući i one koji su bili predmet Nacio­nalnog programa za solidarnost i Sveobuhvatni avganistan­ski socijalni program. Te strukture će poboljšati situaciju na lokalnom nivou, a s vremenom će povezati lokalne zajednice s Vladom. Vlada Avganistana predložila je da lokalnim za­jednicama upravljaju lokalni lideri. Cilj je da se poveća od­govornost i autoritet lokalnih izabranih saveta i razjasni od­nos sa guvernerima i lokalnim ministrima. Integrisani plan civilno-vojne kampanje Vlade SAD (ICMCP) daje osnovu za unapređenje lokalnih vlasti na svim nivoima, vodeći raču­na o tome da li imaju odgovarajući kadar i dovoljno resursa. Sličnu akciju trebalo bi da preduzmu i druge partnerske dr­žave u koordinaciji s našim naporima. Zahtev Ministarstva finansija za civilno-tehničku podršku morao bi da bude pri­hvaćen i poštovan. Dakle, ISAF i međunarodna zajednica moraju pomoći da se ovi napori ubrzaju, uz činjenicu da će možda biti potrebne dodatne zakonodavne inicijative.

Negativni uticaji. ISAF mora da otkrije koji faktori ohrabru­ju ponašanje grupa i pojedinaca, čiji je cilj slabljenje Vlade Avganistana. Narko-tržište, siva ekonomija i iznude poveza­ne s velikim razvojnim projektima podrivaju avganistansku ekonomiju. Vlada nije u mogućnosti da fi nansira operacije, jer nije u stanju da oporezuje stanovništvo. Ovu situaciju dodatno pogoršava siva ekonomija. Loše plaćeni zvanični­ci mogu da podlegnu sitnoj korupciji, što doprinosi krizi poverenja stanovništva. Međunarodna zajednica će morati adekvatno da dopuni nedostatak prihoda Vlade, dok pro­blemi ne budu rešeni. ISAF mora promeniti koncept borbe u pograničnim područjima kako bi se povećali prihodi Vla­de ojačanom kontrolom granica i prikupljanjem carina.

Mudra podrška. ISAF mora razviti mudar pristup nagrađi­vanja kompetentnih predstavnika vlasti. Tim pristupom moći će da prepoznaju razliku između nesposobnih na jed­noj i grabljivaca na drugoj strani, i omoguće ISAF-u da iskoristi svoj uticaj kako bi rešio ove probleme. Zajedno s partnerskim državama treba razviti odgovarajuće mere za smanjenje uticaja korumpiranih pojedinaca. Ako bude potrebno, čak bi se i radilo s njima, kako bi se pribavili konkretni dokazi nezakonitih dela. Unapređivanje operaci­ja prikupljanja i analize podataka, omogućiće bolje razume­vanje motiva, prakse i efekata korupcije.

Transparentnost i odgovornost. ISAF mora da sarađuje sa Mi­sijom UN za pomoć UNAMA i međunarodnom zajedni­com kako bi se izgradili mehanizmi za javno fi nansiranje na osnovu kojih će Vlada sačiniti pouzdane programe i raspo­rediti sredstva u skladu s potrebama stanovništva. Međuna­rodna zajednica mora se pozabaviti problemima korupcije i u svojim redovima, uključujući i smanjenje količine novca za razvoj koji odlazi u ruke posrednika, a ne stanovništva. Nedavni izveštaj OXFAM-a ukazuje na to da je značajan procenat finansijskih sredstava preusmeren. ISAF mora da obrati posebnu pažnju na to kako i kome se dodeljuju ra­zvojni projekti. Previše često ti projekti bogate moćnike, korumpirane zvaničnike, ili inostrane preduzetnike, a samo u pojedinim segmentima služe stanovništvu. Boljim pozna­vanjem okruženja i razmenom informacija sa UNAMA i međunarodnom zajednicom, biće moguće da se ova praksa suzbije.

ISAF će pružiti ekonomsku podršku protivpobunjenič­kim operacijama, da bi se napravio most između razvojnih projekata u prioritetnim oblastima, gde agencije UN i me­đunarodna zajednica nemaju pristup. ISAF će, uz blisku saradnju sa UNAMA, omogućiti i nevladinim organizaci­jama da uđu u stabilizovane oblasti.

Vladavina prava. ISAF mora da sarađuje i sa svojim civil­nim i međunarodnim partnerima i tako pomogne reformu formalnog i neformalnog pravosudnog sistema, koji bi brzo i pravedno rešavali sporove, posebno na lokalnom nivou. Do značajnog unapređenja kapaciteta Vlade i njenog ugle­da u očima stanovništva doći će uspostavljanjem institucija lokalnog pravosuđa, uključujuću i mobilne sudove. ISAF mora da radi sa GIRoA na razvijanju jasnog mandata i gra­nica lokalnog, neformalnog pravosudnog sistema.

3. Preuzimanje inicijative i razvoj u etapama

Nova strategija ISAF-a sastojaće se iz tri faze. One će se odvi­jati različitom brzinom, u različitim vremenskim okvirima i različitim geografskim oblastima Avganistana. Što je najbit­nije, stanovništvo i Vlada će najčešće predvoditi operacije.

Preuzimanje inicijative. Kao prvo, ISAF mora da preusme­ri svoje aktivnosti na preuzimanje inicijative u ugroženim, naseljenim oblastima sarađujući neposredno sa vladinim institucijama i lokalnim zajednicama, da bi pridobili podrš­ku stanovništva i umanjili uticaj pobunjenika. Ova etapa je presudna za sveukupne napore. Dodatni resursi će biti potrebni za konačno preuzimanje kontrole nad pobunje­nicima. Neuspeh da se preokrene situacija u našu korist ne samo da će dovesti do neuspeha, već i gubljenja javne i po­litičke podrške van Avganistana.

ISAF će u ovoj fazi morati da sačini novi pristup, kako bi se ekstenzivnim partnerstvom u potpunosti integrisao sa AN-SF-om. To će doprineti unapređenju efikasnosti i bržem ra­stu kapaciteta ANSF-a. Zajedno sa UNAMA i međunarod­nom zajednicom, ISAF će sarađivati s Vladom Avganistana na svim nivoima, kako bi je učinili odgovornom. Na taj način, Vlada će moći aktivno da učestvuje u rešavanju pro­blema stanovništva. Konačno, mora postojati puna podrška i posvećenost međunarodne zajednice u obavljanju civilno­-vojnih aktivnosti koncentrisanih na prioritetne oblasti.

Strateška konsolidacija. Kako se tokom narednih 12 do 24 meseca budu razvijali kapaciteti ISAF-a i ANSF-a, a uti­caj pobunjenika u kritičnim oblastima se bude smanjivao, ISAF će započeti drugu fazu - stratešku konsolidaciju. Kako ANSF i avganistanske vlasti budu preuzimali vode­ću ulogu u bezbednosnim operacijama, i budu se formirali novi civilni i vojni kapaciteti, bezbednosne operacije će se prenositi na sve šire oblasti. Za to vreme, konsolidovaće se početni uspesi. Ovi napori će proširiti teritoriju na kojoj se stanovništvo oseća bezbednim i zaštićenim, i izolovati ga od eventualnog vraćanja uticaja pobunjenika. U međuvreme­nu, ANSF i ISAF moraju imati pripremljen plan da ade­kvatno odgovore na adaptacione sposobnosti pobunjenika i pokušaje da održe inicijativu.

Održiva bezbednost. Kad pobunjeničke grupe više ne budu egzistencijalna pretnja po Vladu, ISAF će preći na treću fazu održive bezbednosti. Cilj je da se obezbedi situaci­ja u kojoj će biti održivi postignuti uspesi, dok se snage ISAF-a budu povlačile. Kada ANSF bude pokazao da može samostalno da savlada preostale grupe pobunjenika, ISAF će transformisati svoju ulogu u savetodavnu. Nastaviće da pruža asistenciju i obuku avganistanskim snagama. Među­narodna zajednica i UNAMA će imati veću slobodu delo­vanja, kako bi nastavile pomoć razvoju i kako bi zadovoljile potrebe naroda Avganistana.

U svim ovim fazama, pobunjenici će se prilagođavati, a ve­rovatno i pomerati svoje operacije u različite oblasti. Ovaj rizik je umanjen činjenicom da moć pobunjenika opada kada su primorani da se pomeraju iz svojih tradicionalnih oblasti. Slabljenje snaga, neophodnost novih regrutacija i pronalaženje novih uporišta negativno će uticati na pobu­njenike. ISAF mora imati kapacitete da adekvatno odgovo­ri na ove adaptacije.

4. Alokacija sredstava na oblasti gde je stanovništvo zna­čajno ugroženo

U zemlji, velikoj i složenoj kao Avganistan, ISAF ne može biti snažan na svim teritorijama. Moraće da koncentri­še svoje civilne i vojne kapaciteta tamo gde će imati naj­veći efekat na stanovništvo. To su geografske oblasti koje predstavljaju ključne centre. Ključni centri su, generalno, oblasti gde živi i radi stanovništvo. Takođe, ovo su ciljna područja i pobunjenika. U ovakvim okolnostima stanov­ništvo je izuzetno ugroženo. Njihova teritorija je raskrsnica na kojoj se neizbežno susreću dve strane. U početku, fokus će biti na gusto naseljenim oblastima koje su pod uticajem pobunjenika, ili koje oni kontrolišu. Razlog tome nije samo prisustvo neprijatelja, već ugroženost stanovništva.

Geografsko raspoređivanje snaga neće biti statično; ISAF mora da zadrži operativnu fleksibilnost i da se prilagođava promenama okruženja. Na osnovu trenutnih procena, ISAF daje prioritet sledećim kategorijama, kojima će se rukovoditi prilikom alokacije sredstava. Ovi prioriteti će se s vremenom razvijati, kako se budu menjali uslovi na terenu:

V. PROCENE: MERENJE NAPRETKA

ISAF mora da razvije efikasne strukture za procenu pomo­ću kojih će, u saradnji s civilnim partnerima i zemljama kontributorima, meriti rezultate sprovođenja strategije, na­predak u pravcu postavljenih ciljeva i napraviti potrebne izmene. ISAF mora da osposobi odgovarajuće pokazatelje, koji će vršiti procenu napretka. Ovi indikatori će razgra­ničiti razliku između operativnih mera efi kasnosti, važnih za operativce na terenu, i strateških mera koje odgovaraju državama kontributorima. Pošto misija ISAF zavisi od av­ganistanskih vlasti, mora da bude razvijena jasna strategija procene unapređenja njenih upravljačkih struktura.

VI. RESURSI I RIZIK

Ključno će biti odgovarajuće snabdevanje resursima. Od samog početka, kampanja u Avganistanu funkcionisala je s nedovoljnom količinom resursa, što je i danas slučaj.

Zbog toga je ISAF-u potrebno još snaga. Ta potreba pred­stavlja potvrdu ranijih neispunjenih zahteva. Za sprovođe­nje nove strategije neophodni su i novi kapaciteti. Moći ćemo da dostignemo određeni stepen efi kasnosti, efi kasni­jom upotrebom već postojećih resursa. Kapaciteti Vlade Avganistana takođe će biti uvećani eliminisanjem nepotreb­nih ponavljanja i podupiranjem rasta ANSF-a. Povećaće se prilivi sredstava od međunarodne trgovine, a samim tim i standard života stanovništva. ISAF-u su potrebna sredstva koja značajno premašuju dosadašnje potrebe, ali to nije je­dino što je potrebno da bi se postigao uspeh. Novi resursi će omogućiti sprovođenje nove strategije, a njihov nedostatak će rezultirati neuspehom. No, bez nove strategije, neće ni biti potrebe za novim resursima.

Strategija sa odgovarajućim resursima ima neophodna sred­stva za postizanje uspeha sa prihvatljivim stepenom rizika. U slučaju Avganistana, međutim, ova količina resursa manja je od one koja je potrebna da bi se odbranila i zaštitila cela zemlja. Poređenja radi, „potpuno opremljena" strategija može dostići nizak rizik, ali nije moguća u trenutnim uslo­vima. Iz tog razloga, možemo da se fokusiramo samo ne najkritičnije oblasti.

Strategija sa odgovarajućim resursima biće zasnovana na doktrini brojnosti snaga. Ona je zasnovana na najboljoj vojnoj proceni sledećih faktora: teren, lokacija i dostupnost stanovništva, intenzitet pretnji, efekti kapaciteta za obave­štajne aktivnosti, nadgledanje i izviđanje logističkih ograni­čenja i pređašnje iskustvo. Kao i uvek, u procenu rizika će biti uključena i subjektivna stručna procena. Nedovoljno opremljena COIN predstavlja potencijalnu opasnost, zato što su pobunjenici mobilniji i to im daje značajnu prednost. Kad jednom obezbede određenu oblast, bezbednosne snage postanu relativno statične. Doktrina brojnosti snaga zasno­vana je na analizama istorijskih iskustava. Njome se ističe da je neophodno prisustvo određenog broja bezbednosnih snaga da bi se obezbedila kritična tačka u kojoj bismo mo­gli da sprečimo pobunjenike da svoju mobilnost koriste kao prednost. Ukratko, strategija sa odgovarajućim resursima postavlja dovoljno potrebnih elemenata, na dovoljno me­sta, za odgovarajući vremenski period. Sva tri elementa su obavezna da bi strategija bila uspešna.

Strategija sa odgovarajućim resursima je imperativ. Snabde­vanje koalicionih snaga ispod potrebnog nivoa ostavilo bi kritične oblasti Avganistana otvorene uticaju pobunjenika, dok je ANSF još u razvoju. Prva faza strategije bi onda bila neostvariva, ostavljajući vlasti Avganistana i ISAF nemoć­nim da sprovedu drugu, presudnu fazu. U tim uslovima međunarodna zajednica neće moći da pruži dovoljnu po­dršku vladi da efikasno upravlja spornim oblastima. Ako se ne obezbede adekvatna sredstva, postoji rizik da konfl ikt može biti produžen. Biće povećan broj žrtava i sveukupni trošak, što će rezultirati gubljenjem političke podrške. Bilo koji od ovih rizika može izazvati neuspeh misije.

Kapacitet civilnih snaga. ISAF neće moći, bez odgovarajućih civilnih stručnjaka, da promeni strategiju i ubrza napore u borbi protiv pobunjenika. Efikasni civilni kapaciteti i meha­nizmi snabdevanja resursima presudni su u ostvarenju vid­ljivog napretka. Nivo civilnih resursa mora biti izbalansiran s vojnim snagama, kako uspesi u postizanju bezbednosti ne bi nadmašili napore civilnih eksperata u unapređenju uprav­ljanja i ekonomskog razvoja. Za usklađivanje resursa koji bi omogućili brz napredak u tek obezbeđenim oblastima, biće potrebni integrisani civilno-vojni timovi za planiranje, koji će uspostaviti mehanizme za brze intervencije. Potreban je ekstenzivan napor da se osigura angažovanje i potpuna inte­gracija Avganistana i međunarodne zajednice.

ISAF mora da sarađuje neposredno sa avganistanskim ko­legama, kako bi im se omogućio uspeh na duže staze. Pre­sudni su zajednički rad, podsticanje avganistanskih rešenja i izgradnja njihovih kapaciteta. Treba obratiti posebnu pa­žnju na lokalne zajednice, gde pobunjenici dobijaju snagu prinudom i iskorišćavanjem nezadovoljstva stanovništva. Mogli bi da napravimo procep između pobunjenika i sta­novništva, dajući im slobodu i podsticaj da podrže Vladu Avganistana.

Neki od novih civilnih stručnjaka direktno će sarađivati sa snagama ISAF-a, ili raditi u PRT. Drugi će raditi u novim Timovima za podršku oblastima, neophodnim za izvrša­vanje nove strategije. Po potrebi, ISAF će pomagati civil-no-vojne funkcije, gde god se pojavi nedostatak civilnog kadra (ako je njihov dolazak odložen, ako se njihove spo­sobnosti pokažu nedovoljnim). ISAF će prihvatiti civilne kanale finansiranja, ali mora biti spreman da iz vojnog budžeta, po potrebi, nadoknadi eventualne nedostatke.

Rizici. Nijedna strategija ne može garantovati uspeh. Misiju bi mogao da ugrozi veliki broj rizika, van kontrole ISAF-a. Rizici su gubitak političke volje Koalicionih snaga, nedo­voljna sposobnost i volja avganistanske vlade da pridobije podršku naroda i kontroliše teritoriju, neuspeh Koalicionih snaga da obezbede efikasne civilne kapacitete, zatim značaj­na poboljšanja i prilagođavanja pobunjeničkih grupa, kao i delovanja spoljnih aktera (Pakistan i Iran).

VII. ZAKLJUČAK

Situacija u Avganistanu je ozbiljna. Misija može biti is­punjena, ali to zahteva dve korenite promene. Prvo, ISAF mora formirati novu operativnu kulturu, koja će se koncen­trisati isključivo na stanovništvo i neophodno je jedinstvo napora svih strana. Drugo, mora usvojiti novu strategiju koja će biti adekvatno opremljena resursima. Radikalno će povećati saradnju sa ANSF-om sa akcentom na unapre­đivanju rada Vlade. Alokacija resursa će se odvijati prema prioritetima, tamo gde je stanovništvo najviše ugroženo. Kao najvažnije, pomoći će da se preotme inicijativa od po­bunjenika. Sve pomenute operacije dovešće do povećanja kratkoročnih rizika, ali će rizik nesprovođenja strategije biti još veći. Strategija SAD i misija NATO u Avganistanu koristiće sveobuhvatni pristup u suočavanju sa strateškom pretnjom - nestabilnim i nebezbednim Avganistanom. Sa adekvatnom količinom resursa, rigoroznom implementaci­jom i čvrstom političkom voljom, nova strategija (izmenje­nog fokusa) pruža ISAF-u najveću šansu za uspeh.

Anex A: Vojni planovi

Pozadina

Uprava J5 u okviru ISAF-a sprovela je analizu trenutnog pla­na kampanje, pratećih planova i naredbi da bi utvrdila da li su obezbeđena sredstva i strategija adekvatni za dostizanje željenog cilja. Za mnoge elemente pretpostavljalo se da su odgovarajući; no, u operacionom dizajnu postoje praznine.

Opseg

Multidisciplinarna grupa za združeno operativno planira­nje - JOPG (Joint Operation Planning Group) formirana je da sprovede temeljnu procenu strategije protivpobunje­ničke kampanje ISAF. JOPG je sproveo detaljnu analizu Operativnog plana ISAF - OPLAN (ISAF Operational Plan) i operativnih naredbi - OPORD (Operational Or­der). Analizirane su i prethodne verzije ovih naredbi, kako bi se utvrdio princip po kojem bi se pravile naredne ver­zije. Takođe, sprovedene su analize kako bi se utvrdilo da su ISAF OPLAN i OPORD poštovali osnovne principe koji su sadržani u osnovnim okvirima funkcionisanja viših komandi. JOPG je izvršio pregled i analizu Avganistanske nacionalne razvojne strategije i mandata UNAMA. Anali­zirani su i drugi dokumenti, uključujući i nacrt Integrisa­nog plana civilno-vojne kampanje za podršku Avganistanu Vlade SAD (U.S. Government Integrated Civilian-Mili­tary Campaign Plan for Support to Afghanistan). Ovim naporima priključene su i analize sezonskih, poljoprivred­nih ciklusa i krugova narkotika, pošto su povezani sa ope­racionim ciklusima pobunjeničkih snaga. Na osnovu ovih analiza biće sačinjene preporuke zasnovane na stanju u re­alnom vremenu. Još tri operacije sprovedene su u okviru ove procene:

1. Radna grupa trupe za zadatke, koja donosi od­luke o potrebama za resursima i alokaciji snaga i kapaciteta.

2. Radna grupa za inicijalnu procenu koja ima zadatak da preispituje strategiju.

3. Radna grupa za razvoj ANSF-a koja ima zada­tak da procenjuje izvodljivost ubrzanog rasta bez­bednosnih kapaciteta avganistanske vlade.

Najvažniji zaključci

a. OPLAN naglašava da je reč o planu kampanje za ISAF. U okviru OPLAN-a istaknuta je jasna misija i namera, podržana sa četiri linije delovanja: bezbednost (glavna od­govornost mora biti na avganistanskoj vladi), upravljanje (pružanje pomoći), razvoj (pružanje pomoći) i strateške komunikacije (pružanje pomoći). Deset različitih mera u skladu je sa tim linijama delovanja. Mere efi kasnosti - MOE (Measures of Effectiveness) / Mere sprovođenja - MOP (Measures of performance) trebalo bi da koriste za dopunjavanje procena, demonstrirajući napredak u okviru različitih linija operacija. Bez te veze, izuzetno je teško dati precizan savet zapovednicima kako da donose optimalne odluke vezane uz jedinicu, resurse i zadatke, kako bi uspeli da ostvare željeni cilj.

b. OPORD je detaljniji, ali ne spaja operacije regio­nalnih komandi u jedinstvenu, koherentnu, nacionalnu strategiju. To je jedan od bitnih nedostataka postojećeg OPORD-a. Sledeće procene su date:

i. Misija i namere sadržane u OPORD-u opšir­no su formulisane i pokrivaju sve linije operaci­ja sadržane u OPLAN-u, ali ne pružaju dovoljno uputstava regionalnim komandantima da postignu jedinstvo napora.

ii. Konstrukcija oblikuj/očisti/zadrži/izgradi daje osnovne elemente operativnog okvira koji je osno­va za zadatke OPORD-a.

iii. OPORD je izuzetno detaljan i složen. Samo u okviru glavnog tela, usmereno je 47 zadataka prema regionalnim komandama i specijalnim sna­gama ISAF-a. Ima i 50 dodatnih zadataka u okvi­ru aneksa OPORD-a. Ne postoji jasno rangiranje zadataka u okviru OPORD-a.

c. Razvoj OPLAN-a i OPORD-a. Analize sukcesiv­nih verzija OPORD-a ukazuje da svaka nova obrada teži da generiše povećanu sinhronizaciju i jasnoću za­dataka. Veliki broj zaposlenih, koji su pravili ove mo­difikacije, pokušavao je da preradi nasleđene elemente, kako bi unapredio postojeće veze. Posmatrani posebno, OPLAN i OPORD su dobri proizvodi. Povezanost od vrha strategije do pojedinačnih zadataka ostaje, među­tim, nedovoljna. Naročito su nejasne sinhronizacije i određivanje prioriteta. Osnova postoji u oba, ali zbog velike složenosti potrebna je izmena i usklađivanje.

d. Postavljanje prioriteta. Nedostatak jasnog postav­ljanja prioriteta zadataka u okviru OPORD-a omo­gućio je da svaka od pet regionalnih komandi razvije svoje OPORD-e, sa delimično drugačijim naglaskom na pojedinim elementima. Fleksibilnost je ključni deo same zamisli OPORD-a. Time se dozvoljavaju varijaci­je između regionalnih komandi, omogućavajući im da se prilagode specifičnim pretnjama, s kojim su suočeni u svojim oblastima. Manje varijacije su očekivane, ali je dublja analiza pokazala nedostatak koherentnosti bez­bednosnih linija operacija regionalnih komandi. One mogu same da odrede prioritete i fokus u okviru linija operacija pomoći vlade Avganistana u preuzimanju vo­deće uloge pružanja bezbednosti. Naglasak mora biti na zaštiti stanovništva, razvoju bezbednosnih kapacite­ta, i/ili borbi protiv pobunjenika (ili drugih neprijatelja Avganistana). Veliki broj država koje imaju svoje trupe na terenu dalje povećava varijacije i razlike u tumače­njima. Veliki broj istaknutih prioriteta naizgled poka­zuje da je sve bitno, što ne može biti tačno.

e. Sinhronizacija. Iako OPORD pokušava da ih sin­hronizuje, razlike u tumačenju i postavljanju prioriteta koče razvoj neophodne sinergije. Sinhronizacijom u svim oblastima postiglo bi se znatno više zajedničkih rezultata, ali trenutno nije tako. Situacija u kojoj ne­mamo jasno postavljene prioritete čini sinhronizaciju teško izvodljivom.

f. Procene. Za procenu uspešnosti kampanje koristi se metodologija kojom se meri efikasnost linija opera­cija OPLAN. Trenutna procena pokazuje napredak u više oblasti, ali to zahteva dalju analizu koja će utvr­diti odnose između različitih aspekata u okviru linija operacija. Trenutna forma kampanje ne koristi ključne tačke i smernice, zbog čega je teško proceniti napredak. Ovo onemogućava komandante da iznesu procenu gde bi promene mogle biti potrebne.

g. Prateći planovi i Aneksi

i. Borba protiv narkotika (CN). Jasno je da CN napori nisu u potpunosti integrisani u protivpo­bunjeničku kampanju; napori su zajednički, ali ne i koordinisani. Obaveštajni izvori upućuju na avganistansku narko-industriju kao značajan izvor finansiranja pobunjenika. Mandat ISAF-a, s foku­som na bezbednost, uz CAVEAT pojedinih država, zajedno s problemom narko-trgovine, ograničio je CN napore. Angažovanje u borbi protiv narkotika značajno je uvećano posle Samita u Budimpešti. NATO i zemlje kontributori pozvani su da daju neophodna pravna ovlašćenja, kako bi se povećala pomoć Vladi u sprovođenju Avganistanske naci­onalne strategije za kontrolu narkotika (Afghan National Drug Control Strategy). Sa razjašnje­njem pravnih ovlašćenja, u Aneks RR uključena je borba protiv narko-trgovine. Regionalne komande trenutno razvijaju prateće planove protiv sezone opijumskog maka 2010. godine. Iako borba protiv narkotika ide nabolje, neophodno je sveobuhvatni plan integrisati u potpunosti.

ii. Saradnja i mentorstvo ISAF i ANSF. Razvoj saradnje je u toku, kao i napori da se ozvaniči (primetni do juna 2008. godine). Okvir plana je razvijan do novembra 2008. godine i izdata su delimična naređenja kojima se rukovodilo u ovim naporima. FARGO treba da pripremi osnovu sa­radnje i da obezbedi neophodne uslove izveštava­nja; regionalne komande i dalje napreduju prema FARGO ciljevima, ali su sputane nedostatkom ja­snosti u operativnom dizajnu.

h. Operativno okruženje. Operativno okruženje dik­tira operativni ciklus pobunjenika. Ključno je da se u obzir uzmu sezonski, poljoprivredni ciklusi i ciklusi narkotika, verski kalendar i spoljni događaji (kao što su vojne operacije Pakistana u pograničnim oblastima), s ciljem da se preuredi dizajn kampanje. Pobunjenici su obično koristili zimske mesece da se pregrupišu i pripreme za sezonu borbe, koja se poklapala s pobolj­šanjem vremenskih uslova. Snage ISAF-a do sada su uspevale da se svake godine uklope sa pobunjeničkim operativnim ciklusima. Bez značajnih izmena, ISAF će nastaviti s delovanjem u skladu sa ovim ciklusima. Postoji mogućnost da ove zime prekinemo operativnu sinhronizaciju s pobunjenicima. Novi operativni diza­jn mora da bude u skladu s tokovima događaja u stvar­nom svetu, umesto što se o njemu debatuje u apstrak­tnim kategorijama i stavlja veći akcenat na nekinetičke operacije. Treba imati u vidu da su pobunjenici aktivni među stanovništvom čak i kad je broj aktivnih operaci­ja umnogome umanjen tokom zime.

i. Komandni odnosi. Iako indirektno povezani sa analizom dizajna kampanje, komandni odnosi su ključni element sinhronizacije napora u okvirima linija operacija ISAF OPORD i OPLAN. U okviru dizaj­na kampanje, operativne komande omogućavaju vezu između operativnog dizajna i operativnog upravljanja; prema tome, prilikom pregleda operativnih planova treba uzeti u obzir i odgovarajuće komandne odnose. Aranžmani više komande i kontrole ISAF-a prolaze kroz proces restrukturiranja, istovremeno sa Inicijal­nom procenom. Jasno utvrđivanje odnosa između glavnog štaba ISAF-a s četiri zvezdice, koji je u razvoju, i nove Zajedničke komande ISAF - IJC (ISAF Joint Command) sa tri zvezdice značajno će doprineti sin­hronizaciji napora kampanje u celosti. Prenos Zdru­žene komande za bezbednosnu tranziciju - CSTC-A/ DATES (Combined Security Transition Command - Afghanistan) u NATO misiju za obuku u Avganistanu - NTM-A (NATO Training Mission - Afghanistan), u isto vreme kada i formiranje IJC, omogućiće dostizanje potpuno koordinisanog operativnog nivoa komandne strukture. Na taj način podređeni elementi će se pono­vo prestrojiti (npr. Operativni timovi za mentorstvo i vezu - OMLTs i Ugrađeni timovi za obuku - ETTs). Prestrojavanje ovih odnosa zahteva operacioni dizajn s novim linijama komande COMISAF. Efi kasno po­vezivanje komande i kontrole unaprediće izvršavanje izmenjenog operacionog dizajna.

Preporuke

a. OPLAN 38.302. Zadržati ključne elemente OPLAN kao osnovni dokument, koji će činiti okosni­cu plana kampanje ISAF-a. Ovaj dokument, uz linije operacija upravljanja i razvoja, dovoljan je da upotpuni napore drugih agencija (npr. vlade Avganistana i UNA­MA). Velika promena može biti kontraproduktivna na kraći rok, naročito sveobuhvatni i integrisani pristup opisan u Aneksu W, OPLAN, jer je proceduralno kon­struisan od interesnih grupa. OPLAN daje okvire bez­bednosnim linijama operacija za pružanje pomoći vladi Avganistana u preuzimanju odgovornosti za bezbed­nost. U okviru OPLAN-a, operativni dizajn bi trebalo da bude značajno izmenjen, kako bi obezbedio polaznu tačku napretka sinhronizacije i određivanja prioriteta.

b. Izmeniti OPORD. Uzevši u obzir izmenje­ne odnose komandovanja i očekivani pravac razvoja operativnog dizajna, biće neophodna ozbiljna revizi­ja OPORD-a. Time će se omogućiti sinhronizacija i odrediti prioriteti za sve napore u okviru svih struktura COMISAF-a. Aktuelni OPORD sadrži elemente koji se mogu sinhronizovati i odrediti prioriteti u kratkom roku putem fragmentisanog naređenja - FRAGO, dok novi OPORD ne bude sačinjen i objavljen.

c. Komandni odnosi. Razvoj operativnog dizajna mora da inkorporira predviđene komandne odnose, pod kojima će biti izvršavane naredbe.

d. Snabdevanje resursima. Iskoristiti prepravljen operativni dizajn kao osnovu za zahtev dodatnih resur­sa, koji će nadmašiti kapacitete pobunjenika, pre nego što pojačaju intenzitet svojih operacija.

Anex B: komanda i kontrola i odnosi u komandnoj strukturi

ISAF je analizirao odnose u komandnim strukturama između oružanih snaga i civilnih organizacija. Do današnjeg dana, razne inicijative su ili planirane, ili pokrenute s ciljem unapređenja jedinstva komande i napora u Avganistanu.

Trenutno stanje

• Severnoatlantski savet NATO je 4. avgusta zvanično odobrio formiranje posrednika na nivou tri zvezde između COMISAF-a i Regionalnih komandi. Ovaj štab bi trebalo da dostigne Inicijalnu operativnu sposobnost - IOC (Initial Operational Capability) do 12. oktobra 2009. godine, a punu operativnu sposobnost - FOC (Full Operational Capability) do 12. novembra 2009. godine.

• Uporedo s formiranjem Združenog štaba ISAF - IJC doneta je odluka da se formira NATO misija za obuku u Avganistanu - NTM-A, kako bi se ujedinili NATO i SAD snage koje su ranije funkcionisale pod odvojenim komandnim linijama. One su imale savetodavnu ulogu Nacionalnim bezbednosnim snagama Avganistana (ANSF) na celoj teritoriji Avganistana. Ovaj štab trebalo bi da dostigne Inicijalnu operativnu stabilnost do 10. septembra 2009. godine.

• Zajedno s formiranjem NTM-A je i predlog da se sve savetodavne jedinice koje se nalaze u Avganistanu, kao što su Operativni mentorski timovi za vezu - OMLTs (Operational Mentoring and Liaison Teams), Policijski operativni mentorski tim za vezu - POMILTs (Police Operational Mentoring Liaison Teams), PMTs, Ugrađeni trening timovi - ETTs, Operativni koordinacioni centri - OCCs (Operational Coordination Centers) - stave pod operativnu kontrolu Regionalnih komandi.

• Glavni štab ISAF-a izdao je FRAGO 408-2009, za formiranje Nacionalnog vojnog koordinacionog centra - NMCC (National Military Coordintation), u saradnji s avganistanskom vladom, radi planiranja i koordinacije zajedničkih vojnih operacija.

• Regionalnim komandama izdata je naredba da sarađuju sa ANSF-om na svim nivoima, kako bi se dostigla sinergija operacija i unapredile sposobnosti i kapaciteti ANSF.

• Regionalne komande su takođe dobile zadatak da dalje razvijaju Operativne koordinacione centre na nivou regiona i pokrajina kako bi se omogućio sveobuhvatni pristup planiranja i operacija sve do nivoa taktike i vršio nadzor i izveštavanje o spremnosti ANSF jedinica COMISAF-u.

• Zadaci američkih snaga u Avganistanu - USFOR-A su sledeći:

- Združena komanda za bezbednosnu tranziciju - Avganistan - CSTC-A treba da se fokusira na formiranje snaga, razvoj administracije i institucija

- Transfer jedinica Operacije trajna sloboda - OEF (Operation Enduring Freedom), Operativne komande - OPCOM u COMISAF i njihovo stavljanje pod Združeno zajedničko saopštenje o potrebama ISAF (Combined Joint Statement of Requirements).

• Uskoro će biti završen nacrt uputstva C2 (komanda i kontrola) za komandu i kontrolu specijalnih snaga. Ovaj FRAGO će opisati način prestrojavanja svih specijalnih snaga. Specijalne snage će biti instruisane da unaprede koordinaciju svojih operacija odredbama operacija i osoblja nadležnog za planiranje, savetnika, kao i oficira za vezu u Glavnim štabovima regionalnih komandi.

• U saradnji sa komandom u Brunsumu, Savezničkom komandom za transformaciju - ACT (Allied Command Transformation), Združenim centrom za ratovanje (Joint Warfare Center) i Združenim centrom za ratovanje - USJFCOM (Joint Warfighting Center) razvijen je plan obuke, koji će podržati težnje IJC.

Preostali izazovi

• Izazov jedinstva komande predstavljaju različiti izveštaji o učešću jedinica u okviru borbenog rasporeda svake države učesnice. S obzirom na razlike u izveštajima, teško je postići zajedničku komandnu strukturu.

• Drugi izazov dolazi od zemalja sponzorisanih od SAD (nečlanica NATO), koje imaju raspoređene snage u Avganistanu u okviru globalnog rata protiv terorizama, pod američkim propisom Title X. To su Gruzija, Azerbejdžan, Estonija, Mongolija, Bahrein i dr. U okviru ovog procesa obezbeđivanje sredstava za Title x vezano je uz direktnu komandnu vezu sa američkim zapovednikom, što predstavlja izazov.

• Iako je postignuto jedinstvo napora svih međunarodnih vojnih snaga sa ANSF-om, jedinstvo komande ostaje značajan izazov zbog velikog broja nevladinih organizacija i predstavnika međunarodne zajednice, koji pružaju značajan doprinos u operacijama upravljanja i linija razvoja. Da bi se uspešno bavili ovim pitanjem, vojni komandanti ISAF-a moraju u potpunosti da sarađuju sa avganistanskom vladom, UNAMA, ANSF-om, svim civilnim entitetima za izgradnju kapaciteta i međunarodnim organizacijama. Najvažniji su angažovanje i koordinacija.

• Treba da bude rešeno pitanje nadležnosti komandanta ISAF-a - COMISAF da pomeri osoblje glavnog štaba ISAF pod CE 13.0 (Crisis Establishment) u glavni štab novog posrednika CE1.0. Trenutno planiranje je bazirano na pretpostavci da ima tu nadležnost. Ovo pitanje, međutim, mora biti rešeno birokratski u SHAPE, pre nego što dođe do bilo kakvog pomeranja osoblja.

Aneks C: Integrisani plan civilno-vojne kampanje Vlade SAD

ICMCP (United States Government Integrated Civil-Military Campaign Plan) predstavlja združene napore planiranja vlade SAD. Potpisao ga je ambasador SAD u Avganistanu Karl Ejkenberi i general Stenli Makristal (Stanley McChrystal), komandant američkih snaga u Avganistanu, 15. avgusta 2009. godine. ICMCP je prosleđen specijalnom predstavniku SAD za Avganistan ambasadoru Ričardu Holbruku i generalu Dejvidu Petreusu, komandantu Centralne komande oružanih snaga SAD. SAD će sprovesti ovaj plan preko principa „cele vlade" u saradnji sa ISAF-om, UNAMA i avganistanskom vladom.

ICMCP svodi sve napore SAD na jedinstven cilj: narod Avganistana. Svaka preduzeta akcija mora biti fokusirana na stvaranje bezbednog okruženja za stanovništvo Avganistana. Neophodno je stanovništvu omogućiti da pruži otpor pobunjenicima i da se uključi u rad svoje vlade i međunarodne zajednice, kako bi se razvilo efikasno upravljane. Ova promena fokusa, da bi se stvorili vidljivi rezultati za stanovništvo, zahteva sveobuhvatnu integraciju i sinhronizaciju civilno-vojnih timova Vlade SAD i ISAF, koji rade na linijama operacija bezbednosti, razvoja i upravljanja. ICMCP detaljno navodi primenu novog integrisanog pristupa preko 11 ciljeva transformacije u borbi protiv pobunjenika (11 Counter-insurgnecy Transformative Effects)3. Ovi ciljevi će omogućiti vidan napredak u borbi protiv pobunjenika i izgradnji stabilnosti u lokalnim zajednicama, pokrajinama i na nacionalnom nivou.

Implementacija ICMCP podržana je dvema značajnim civilnim inicijativama. Prva predstavlja poziciju višeg američkog civilnog predstavnika i uspostavljena je u Regionalnoj komandi Istok, Regionalnoj komandi Sever, pri svakoj od namenskih snaga američkih regionalnih brigada, i svakom timu za podršku u pokrajinama i oblastima, kako bi se koordinisale aktivnosti civila koji deluju pod upravom šefa misije, radi ispunjavanja ciljeva i smernica politike SAD. On predstavlja pandan vojnom komandantu i zadatak mu je da integriše i koordinira civilno-vojne napore. Druga civilna inicijativa predstavlja civilnu nadgradnju vlade SAD, čiji je zadatak da rasporedi dodatni broj civila (službenika vlade SAD) na regionalnom, oblasnom i pokrajinskom nivou, i nivou namenskih snaga brigade.

Ukratko, ICMCP daje opis osnovnih aktivnosti i inicijativa našeg osoblja na terenu. Zahtevanjem integrisanog lanca civilne komande na više nivoa, u cilju unapređivanja partnerstva s vojnim snagama, pripadnici američkih civilnih i vojnih snaga imaće stabilne okvire za procenu koji su delovi plana u njihovoj nadležnosti.

Aneks D: Strateška komunikacija

Pozadina

Posedovanje informacija je još jedno bojno polje na kom ISAF mora preduzeti agresivne akcije, kako bi izvojevao važ­nu bitku percepcija. Strateška komunikacija (StratCom) daje značajan doprinos celokupnim naporima. Preciznije govoreći, ona daje doprinos operacionom centru gravitacije: konstan­tnoj podršci avganistanskog naroda. Da bismo postigli uspeh, moramo efikasnije koristiti postojeće resurse i unaprediti ih novim potencijalima, kako bismo se suočili s predstojećim izazovima. Do današnjeg dana, pobunjenici su efi kasnom upotrebom informacija narušavali kredibilitet ISAF-a, me­đunarodne zajednice i Vlade Avganistana, iako bez značajnog poboljšanja sopstvenih sposobnosti. Ovo jeste veliki problem za ISAF, ali su posledice po avganistansku vladu još ozbiljnije. Vlada Avganistana i međunarodna zajednica moraju preoteti informacionu inicijativu iz ruku pobunjenika.

Opseg

ISAF je pokrenuo sveobuhvatnu procenu StratCom ciljeva, politike i kapaciteta koja je rezultirala u nekoliko ključnih predloga. Takođe, razvijen je i StratCom akcioni plan koji detaljno navodi zadatke i aktivnosti koji moraju biti imple­mentirani, da bi predlozi stupili na snagu. Ovaj plan nije fokusiran samo na ISAF, već je izveden iz mnogobrojnih ranijih napora, koji su postavili okvire ove procene. Fokus je Avganistan, ali neke od navedenih akcija mogu imati širi efekat u regionalnom kontekstu. U procesu planiranja učešće su uzeli StratCom eksperti za „interesne zajednice", uključujući i glavni štab NATO-a, SHAPE, JFC-B, kao i gostujući Tim za početnu procenu.

Osnovni zaključci

RAZVOJ KAPACITETA

Pored razvoja sopstvenih kapaciteta, ISAF mora da pomo­gne Vladi Avganistana da dobije neophodnu pomoć, obuku i opremu, kako bi nastavila razvoj kapaciteta i unapredila delovanje. Moramo voditi računa da prestanemo da daje­mo prevelika obećanja, a da premalo njih ispunimo. ISAF mora biti u mogućnosti podjednako da podrži strateški centar gravitacije NATO-a (održavanje kohezije Alijanse - naznačeno u operativnom planu ISAF) i da omogući da Vlada Avganistana bude na čelu svih poduhvata, sa osnaže­nim kredibilitetom. Tokom godina, uočen je stalan set pro­blema, ali pristup njihovom rešavanju nije bio adekvatan. Poteškoće su bile nedovoljna koordinacija i nedostatak re­sursa. Osnovni zadatak StratCom-a jeste da implementira plan baziran na ovim naučenim lekcijama. ISAF nije jedini aktivni učesnik u StratCom-u. Uspeh zavisi i od kapaciteta drugih važnih civilno-vojnih aktera, koje su trenutno nedo­voljni, naročito u oblastima van bezbednosti (upravljanje, rekonstrukcija i razvoj).

NOVI CILJEVI

StratCom ciljevi koji moraju biti ostvareni u saradnji s dru­gim interesnim grupama, da bi se postigao uspeh:

• Diskreditovanje i slabljenje pobunjenika i njihovih saveznika, i njihove sposobnosti da utiču na stavo­ve i ponašanje stanovništva.

• Pomoći vladi i stanovništvu Avganistana da razviju osećaj posedovanja i odgovornosti u borbi protiv nasilnog ekstremizma, kako bi unapredili sopstve­nu bezbednost, stabilnost i razvoj.

• Poboljšati efikasnost međunarodne komunikacije i komunikacije vlade Avganistana sa stanovništvom i međunarodnom zajednicom.

• Poboljšati političku volju i volju naroda Avganista­na da se bori protiv nasilnog ekstremizma i da za­štiti operacione centre gravitacije (pružiti podršku narodu Avganistana).

• Unaprediti koordinaciju StratCom-a s višim šta­bovima i, preko njih, koordinaciju sa državama koje imaju svoje snage na terenu, kako bi se pružila podrška strateškom centru gravitacije SACEUR, a to je održavanje kohezije Alijanse.

• Promovisati sposobnosti i poverenje u Nacionalne snage bezbednosti Avganistana, kao snage koje do-nose dobro Avganistanu.

• Održavanje i uvećavanje međunarodne i javne po­drške ciljevima i politici ISAF-a u Avganistanu.

3 11 ciljeva transformacije: 1. bezbednost stanovništva, 2. preuzimanje inicijative u oblasti informisanja, 3. dostupnost pravosuđa, 4. širenje odgovorne i transparentne Vlade, 5. sprovođenje izbora i kontinuitet Vlade, 6. akcije protiv onih koji podrivaju stabilnost Vlade, 7. stvaranje radnih mesta koja će održavati minimum životnog standarda, 8. poljoprivredne mogućnosti i pristup tržištu, 9. borba protiv veza između narko-trgovine, korupcije, pobunjenika i kriminala, 10. reintegracija vođena od Vlade i društvene zajednice Avganistana, 11. prekogranična trgovina, nedostupna pobunjenicima.

GLAVNI NAPORI

Glavni napor StratCom-a jeste da održi i ojača pozitivnu percepciju stanovništva, podrška institucijama Vlade Avga­nistana i konstruktivna uloga podrške ISAF-a i međuna­rodne zajednice.

Preporuke

Promena kulture

Mora da dođe do fundamentalne kulturne promene u na­činu kako ISAF pristupa operacijama. StratCom bi trebalo odvojiti od linija operacija. On treba da bude integrisa­ni i potpuno inkorporirani deo politike razvoja, proce­sa planiranja, kao i sprovođenja operacija. Analiziranje i uvećavanje efekata StratCom-a mora biti centralno mesto prilikom pravljenja šema manevara i tokom izvođenja ope­racija. Kako bi se uticalo na ovu promenu paradigme, glav­ni štab ISAF-a mora da sinhronizuje sve interesne grupe StratCom-a. Ono što je nesumnjivo u kulturnoj promeni, jeste razumevanje da je moderna strateška komunikacija kredibilan dijalog, a ne monolog. Mi sami kreiramo siste­me i resurse, kako bismo na najefikasniji način preneli po­ruku ciljnoj grupi. Kampanja je sada fokusirana na stanov­ništvo i ne treba štedeti nijedan napor da bi se omogućilo da i narod Avganistana bude deo dijaloga. Prihvatanje sa­veta raznih grupa razumevanje i unapređivanje ponašanja, može biti efikasan metod sticanja poverenja i kredibiliteta. To može povećati verovatnoću da će stanovništvo prihva­titi poruke i savete ISAF-a, i da će, kao rezultat, promeniti ponašanje.

Izvojevati bitku percepcija

ISAF mora da pruži pomoć vladi Avganistana da dobije bitku percepcija, zadobijanjem i održavanjem poverenja stanovništva u državne institucije. To će pomoći vladi da dobije neophodan kredibilitet. Da bi izvojevali bitku per­cepcija vlada i ISAF moraju vidno da promene dosadašnji način ponašanja i delovanja na terenu. Naša politika i akcije moraju odslikavati ovu realnost. StratCom treba da iskori­sti svaku priliku da istakne zaštitu civila, u skladu sa revidi­ranom taktičkom direktivom, od 1. jula 2009. godine, koja je glavni instrument StratCom-a.

Izgradnja kapaciteta i sposobnosti Avganistana

Dodatni akcenat treba staviti na pomoć i izgradnju kapa­citeta i sposobnosti Avganistana, da bi njegova vlada bila u stanju da preuzme vodeću ulogu u svim pitanjima koja se tiču StratCom-a. Treba razviti bolje veze i snažno partner­stvo između portparola Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova i omogućiti formiranje njihovih međusob­nih veza za podršku. Širenje kapaciteta zahteva razumeva­nje okruženja, bolje procedure i dodatnu opremu i obuku.

Vladin centar za medije i informisanje trebalo bi da bude proširen tako da uključi i regionalne centre koji će moći da rašire Vladine izveštaje i saopštenja po celom regionu.

Angažovanje u periodu posle izbora

Angažovanje ISAF-a i njegova saradnja s visokim predstav­nicima avganistanske vlade trebalo bi da budu preispitani posle predsedničkih izbora, kako bi se unapredila usklađe­nost slanja poruka.

Širiti domašaj poruka

ISAF mora da intenzivira propagiranje svojih poruka i pro­širi njihov domašaj. Uz to, mora da proceni efekat poruka. Fokus treba staviti na pronalaženje odgovarajućeg posred­nika, koji će vršiti propagiranje. Moramo uraditi sledeće:

• Komercijalni komunikacioni sistemi i sistemi ko­jima upravljaju ISAF i vlada moraju biti unapre­đeni, uz neophodnu zaštitu komunikacione infra­strukture. ISAF bi trebalo efikasnije da sarađuje sa avganistanskim komercijalnim sektorom, da bi se poboljšali efekti borbe, jačanjem stanovništva i omogućavanjem pristupa telekomunikacijama i informisanju putem televizije i radija.

• Mora biti iskorišćen tradicionalni način komuni­kacije za širenje poruka, ali je neophodna upored­na upotreba moderne tehnologije i tradicionalnih metoda (usmeno prenošenje). Da bi imale kredi­bilitet, te bi poruke trebalo da prenose ličnosti od ugleda. Neke od njih bi mogle biti verske i ple­menske starešine.

• Neophodan je razvoj i upotreba jezika i dijalekata karakterističnih za određene regione, kako bi se pridobila pažnja šireg kulturnog okvira avgani­stanskih društvenih krugova.

• Neophodno je unapređivanje ekspertize o kultu­ri Avganistana, kako bi se bolje prenosile poruke StratCom-a.

• Trebalo bi razviti sveobuhvatniji i pouzdaniji si­stem za merenje efikasnosti komunikacija, kako bi se ISAF informisao o percepcijama i raspoloženju avganistanske zajednice.

Ofanzivne informacione operacije

Moraju biti korišćene ofanzivne informacione operacije da bi se pogodile pobunjeničke mreže, radi uništavanja njiho­ve operativne efikasnosti i smanjivanja mogućnosti reinte­gracije. ISAF bi trebalo da razvija i implementira snažne i proaktivne sposobnosti, kako bi se borio sa neprijatelj­skim informacionim aktivnostima i propagandom. Treba osmisliti snažniji i ofanzivniji StratCom pristup, kojim bi se pobunjenici predstavili kao neko ko antiislamskim po­našanjem konstantno krši verske i kulturne norme i nese­lektivno pribegava nasilju i teroru, a zatim se koncentrisati na njihove nedostatke i slabosti (to uključuje odgovornost za veći broj civilnih nego vojnih žrtava, za napade na obra­zovne i razvojne projekte, napade na Vladine institucije i flagrantno kršenje principa Kurana). Ove slabosti moraju biti predstavljene u maniru koji bi omogućio kulturološ­ko i ideološko razdvajanje pobunjenika od avganistanske populacije

Brz odgovor na incidente

ISAF, u saradnji s avganistanskom vladom, mora unaprediti svoj odgovor na incidentne situacije. Podređeni nivoi ko­mande moraju imati nadležnost i slobodu delovanja. Infor­macije moraju horizontalno i vertikalno biti razmenjive u širokom opsegu, uključujući vladu Avganistana i međuna­rodnu zajednicu. Moraju se osmisliti nove taktike, tehnike i procedure koje će oslikati komandnu fi lozofiju. Niži činovi se moraju ponašati u skladu s namerama komandujućeg, kako bi se obezbedio brz i efikasan odgovor. Jedino tako možemo preuzeti informacionu inicijativu od neprijatelja. Konkretno, mere za smanjenje rizika u slučaju civilnih žr­tava, moraju biti široko rasprostranjene, pravilno shvaćene i sprovedene pre incidenata i ostvarene u razumnom perio­du, da bismo „mi bili prvi koji znamo istinu".

Fokus informacionih operacija na borbu protiv impro­vizovanih eksplozivnih naprava

Napori u borbi protiv improvizovanih eksplozivnih napra­va moraju u potpunosti biti implementirani u strategiju StratCom-a i njegove strukture. StratCom mora ohrabriva­ti stanovništvo da priži pomoć u ovim poduhvatima. Efi ka­sno prenošenje poruka i ofanzivne informacione operacije od najveće su važnosti za ove napore.

Kapaciteti StratCom-a

StratCom mora da bude strukturisan preko lanca koman­de ISAF-a i da ima dovoljan broj eksperata i odgovarajuću količinu resursa, da bi se postigli najbolji mogući rezultati. Neki od ovih elemenata relativno su slabi i regionalnim ko­mandama (sever, zapad i za glavni grad) biće potrebno nji­hovo proširivanje. Uključivanjem osnovnih kapaciteta koje pružaju trebalo bi da budu potpomognuti Radna grupa za informacione operacije (Information Operation Task For­ce), Savetodavna grupa za informacione operacije (Infor­mation Operation Advisary Task Force), praćenje medija, STRATCOM informaciona fuziona mreža i CAPSTONE ugovorom u okviru strukture StratCom. To će značajno unaprediti napore monitoringa, procene i implementacije direktorata.

Jedinstvo komande - jedinstvo napora

ISAF i američke snage, StratCom, međunarodna zajednica i odnosi sa javnošću moraju biti potpuno integrisani kako bi se dostiglo jedinstvo komande i napora i omogućila uskla­đena i brza razmena poruka. Biće neophodno promovisanje jedinstvenog ISAF „brenda", kako bi se povećala brojnost unutrašnjih i spoljnih zainteresovanih grupa.

Izmena prioriteta u oblasti medijskih napora

ISAF mora izmeniti prioritete medijskih napora u sledećim oblastima:

• Neophodnost da se takvi napori sprovode isključi­vo u okviru StratCom operacija
• Ovlašćenja u domenu odnosa s javnošću moraju se podići na odgovarajući nivo
• Omogućavanje uslova da stanovništvo nesmetano komunicira, za razliku od ranijih pokušaja kontro­lisanja poruka
• Povezivanje regionalnih i nacionalnih storija
• Usredsređivanje na omladinu i one koji teže da na­stave obrazovanje4
• Promena poruke, borba za „srca i umove" („hearts and minds") avganistanskog stanovništva ka težnji za obezbeđivanjem „pouzdanosti i poverenja"
• Traženje načina da se dođe do pobunjenika u Paki­stanu
• Fokusiranje medijskih operacija i analiza na kon­tekst, karakterizaciju i tačnost
• Postavljanje novih prioriteta u pružanju podrške medijima, u pitanjima vazdušnog transporta; akre­ditacija i smeštanje novinara u jedinice.

Telo za ukidanje oznake poverljivosti sa obaveštajnih podataka, osmatranja i izviđanje - ISR / video-zapisa borbenih sistema - WSV

Postoji konstantno uočavanje problema prilikom upotrebe, naročito ISR, WSR i drugih operacionih informacija za po­trebe StratCom-a. Neophodno je preduzeti sve napore da se identifi kuju, da se s njih skine oznaka poverljivosti kako bi se mogli iskoristiti u odgovarajućem periodu.

StratCom veze

StratCom veze sa obaveštajnim službama moraju ojačati. To će omogućiti efi kasne protivmere uperene protiv nepri­jateljske propagande i detaljnije analize mreže, u cilju odre­đivanja meta informacionih operacija.

⁴ 75 odsto avganistanske populacije je ispod 22 godine starosti.

Novi mediji

Glavni štab ISAF-a mora se prilagoditi brzini savremenog informativnog okruženja, omogućavanjem pristupa novim medijima, mobilnim telefonima, televiziji i radio stanica­ma, kako bi se promovisala interaktivna komunikacija iz­među avganistanskog stanovništva i međunarodne zajedni­ce. Ovo će zahtevati značajne investicije i stvaranje tehničke arhitekture.

StratCom - poruke i partnerstva

ISAF mora da razvije i šire razume internu komunikacionu strategiju. Ona će svakom pripadniku ISAF-a omogućiti da jasno artikuliše i sažeto iskaže koji su ciljevi ISAF-a u Avga­nistanu i kako namerava da ih dostigne. Svaki vojnik mora da bude u stanju da prenese osnovnu StratCom poruku u ime ISAF-a.

ISAF mora da osnaži partnerstvo sa interesnim grupama re­levantnim u međunarodnoj zajednici, podjednako u okviru NATO sistema i van njega, kako bi unapredio protok in­formacija i saradnju, horizontalnu i vertikalnu. U komu­nikacionim naporima na bojištu, u koordinaciju između država kontributora mora biti uključena i kancelarija višeg civilnog predstavnika i viših glavnih štabova. Na taj način će se poboljšati propagiranje namera COMISAF-a, da bi se zaštitio strateški centar gravitacije NATO/SHAPE u glav­nim gradovima državama članicama.

NATO je imao konstantan problem stvaranja obučenog oso­blja u svim informativnim disciplinama. Neophodne su zna­čajne investicije kako bi se rešili kratkoročni problemi i pro­izvela dugoročna rešenja, u stvaranju kvalifi kovanog osoblja.

Aneks E: Civilne žrtve, kolateralna šteta i eskalacija sile

Pozadina

Civilne žrtve - CIVCAS (Civilian Casulties) i oštećenje javne i privatne svojine (kolateralna šteta), bez obzira na to ko ih je izazvao, umanjuju podršku stanovništva avgani­stanskoj vladi, ISAF i međunarodnoj zajednici. Iako je naj­veći broj civilnih žrtava izazvan aktivnostima pobunjeni­ka, stanovništvo postavlja više standarde za ISAF. Striktno poređenje štete koju su nanele obe strane nema naročitog značaja. Da bi zaštitio narod, ISAF mora da preduzme sve praktične mere predostrožnosti, da bi se izbegle civilne žr­tve i kolateralna šteta.

ISAF je osnovao Ćeliju za praćenje civilnih žrtava (CIV­CAS Tracking Cell), u avgustu 2008. godine. Odluka je ojačana revidiranom taktičkom direktivom koja je izdata svim trupama na terenu 1. jula 2009. godine. Između osta­log, detaljno opisuje na koji način i u kojim situacijama sila može da bude upotrebljena. Svi podređeni komandanti su bili instruisani da obaveste svoje trupe (uključujući i civilne ugovorce) o taktičkoj direktivi. Naređen je i celokupan pre­gled operativnih procedura i procesa ISAF-a i USFOR-A.

Opseg

Taktička direktiva, sa uputstvima COMISAF COIN i dru­gih pratećih direktiva, opisuje kako će se smanjivati broj CIVCAS incidenata i primeniti pristup u COIN i ope­racijama stabilnosti. Ove mere će unaprediti sposobnost ISAF-a da zaštiti stanovništvo Avganistana.

Ova procena daje preporuke za poboljšanje pravca delova­nja iz taktičke direktive.

Osnovni zaključci

Obuka

Iako nije moguće unapred odrediti način upotrebe sile u svakoj situaciji, na kompleksnom terenu, sve trupe mora­ju da znaju, razumeju, povinuju se i obučavaju u okvirima taktičke direktive. Za to je neophodna promena kulture ponašanja i delovanja svih snaga na terenu. Snage ISAF-a moraju da budu potpuno spremne da deluju u okviru smernica taktičke direktive i drugih direktiva, pre svog ras­poređivanja na terenu. Obuka mora biti nastavljena i na samom terenu, da bismo bili sigurni da su smernice ade­kvatno implementirane.

Preporuka: ISAF mora da iskoristi postojeću ekspertizu u protivpobunjeničkim centrima za obuku u Avganistanu (COIN Academy), kao i unutar organizacija ISAF-a, da bi sve jedinice na terenu bile spremne da primene taktičku direktivu, COIN smernice i aktuelna pravila angažovanja - ROE (Rules of Engagement). Takođe, mora da se radi i sa centrima za obuku u matičnim zemljama i školama za profesionalni napredak, da bi jedinice bile pravilno obuče­ne pre raspoređivanja na teren.

Taktička direktiva i COIN smernice vrlo brzo biće prosle­đene američkim borbenim centrima za obuku i članicama NATO-a i ISAF-a koje imaju svoje trupe na terenu, da bi ih uključili u planove razvoja i programe instrukcija.

Trupe u kontaktu - TIC5

Taktička direktiva ukazuje na neophodnost da se izbegnu taktičke pobede dok se trpe strateški porazi. Zapovednici na terenu moraju potpuno da shvate osetljivi balans izme­đu strateške namere i taktičke neophodnosti. Moraju po­stavljati prioritete operacione efikasnosti, u okviru svojih oblasti delovanja, u zavisnosti od toga kakav efekat će imati na stanovništvo, u svakoj fazi.

Preporuka: U okviru direktive komandanata namenskih snaga, komandanti podređenih jedinica moraju da plani­raju i uvežbavaju veliki opseg taktičkih opcija: primena sile u nenaseljenim oblastima, deeskalaciju sile u naseljenim oblastima, ili čak prekidanje kontakta ako je potrebno, da bi se ostvarila misija.

5 Termin „Trupe u kontaktu" (Troops in Contact) odnosi se na neplanirani dodir sa protivničkim oružanim formacijama.

Proporcionalnost

U cilju smanjenja rizika otuđivanja avganistanskog stanov­ništva i u skladu s međunarodnim pravom, operacije ISAF-a moraju biti istovremeno proporcionalne i umerene.

Preporuka: U situacijama koje zahtevaju neposrednu po­dršku iz vazduha zapovednici na terenu i oficiri za navođenje na taktičkom nivou - JTAC (Joint Tactical Air Controllers) moraju da koriste odgovarajuću municiju i kapacitete, kako bi postigli željene efekte. U isto vreme mora se minimali­zovati rizik civilnih žrtava i njihove imovine. Ista procena mora biti pravljena i prilikom primene indirektne vatre.

Oblikovanje okruženja i preduslovi

U taktičkoj direktivi istaknuta je važnost kulturne svesti prilikom izvođenja operacija. Veliki broj civilnih žrtava na­staje tokom procedura eskalacije sile (14 odsto ljudi pogine, a 22 odsto ih je ranjeno u poslednjih šest meseci). Ovakvi incidenti se češće dešavaju u lošije obučenim jedinicama, koje imaju manje iskustva i niži stepen kohezije. Strah i ne­izvesnost među vojnicima ISAF-a doprinose eskalaciji ova­kvih incidenata. ISAF je preradio i unapredio upozorenja koja izdaje, ali ipak veliki procenat stanovništva i dalje ih ne razume i samim tim nije u stanju da im se povinuje. Nizak nivo pismenosti i kulturološke razlike mogu da objasne po­stojeće nerazumevanje procedura eskalacija sile i akcija koje ISAF očekuje od stanovništva.

Preporuka: Efikasna obuka pre izlaska na teren i unapređe­nje povezanosti unutar jedinice bitni su za donošenje tak­tičkih odluka vojnika i zapovednika u jedinicama. Obuka u centrima, u matičnim zemljama mora se poboljšati. ISAF je revidirao i modifikovao procedure eskalacije sile, da bi se bolje uklopile u avganistansko okruženje. Sada, zajedno s vladom Avganistana, mora efikasno da ih prenese stanov­ništvu, u odgovarajućim sredstvima informisanja.

Izjave za štampu / informisanje javnosti

Taktička direktiva ističe potrebu objavljivanja svih incide­nata u kojima su uključene civilne žrtve u sredstvima jav­nog informisanja, ekspeditivno i tačno. Važan element je i pravovremeno angažovanje ključnih lidera. Cilj navede­nog jeste da budemo „prvi koji znamo istinu", baziranu na osnovu informacija koje su dostupne u datom momentu. ISAF se nadmeće sa informativnim operacijama pobunje­nika, koje nemaju nameru da budu istinite. Štaviše, svaka izjava pobunjenika brzo se širi i može biti ubedljiva za avga­nistansko stanovništvo. U taktičkoj direktivi se navodi da je mnogo efikasnije prvo dati faktičku izjavu s poznatim po­dacima, zatim prateću sa dodatnim pojašnjenima u kasni­joj fazi. Ova procedura je efikasnija od iznošenja demantija na postojeću verziju izjave pobunjenika. Dalje, debatom o tome koliko je ljudi povređeno, ili poginulo, gubi se poen­ta. Neophodno je izneti i istražiti činjenice o povređenima, civilnim žrtvama i oštećenoj imovini. Takođe, moraju biti preduzete mere da se šteta nadoknadi.

Preporuka: ISAF i avganistanska vlada moraju da, preko odgovarajućih medija, šalju usaglašene, a ne suprotstavljene poruke. U ugroženim oblastima neophodno je da koriste gla­snike. Moraju da budu prvi koji će „da znaju istinu", i mo­raju transparentno da sprovode istrage. Drugo, treba svaki incident da proprate periodičnim izjavama za štampu, u vezi sa istražnim procesom, procedurama odgovora na incident i preduzetim merama za pronalaženje i kažnjavanje počinilaca.

Procedure za uređivanje avionskih snimaka

Prednosti fotografija u pružanju podrške u proceni štete u toku borbi - BDA (Battle Damage Assessment) takođe su navedene u Taktičkoj direktivi. To može biti prošireno i na video-zapise sistema vazduh-zemlja. CSPMP od drža­va zahteva da ustanove usaglašene procedure za uklanjanje oznaka poverljivosti i da stave na raspolaganje nacionalnim centrima foto i video-zapise, da bi se osnažile poruke NA-TO-a. Svaka država zadržala je pravo da ograniči dostu­pnost informacija o BDA, kao i objavljivanja snimaka upo­trebljenih oružanih sistema. Oni imaju i različite procedure rasporeda za njihovo objavljivanje. Neke nacije ne žele da se povinuju CSPMP-u.

Preporuka: Ustanoviti standardnu proceduru za sve nacije i službe kako bi dali neophodno odobrenje i isporuku fo­tografija.

Čast i „podrška"

Pod uslovima vojno-tehničkog sporazuma između ISAF-a i Vlade Avganistana (4. januar 2002. godine), međunarodne snage nemaju obavezu kompenzacije za bilo koju vrstu šte­te nanete civilnoj ili vojnoj imovini. Države su odgovorne za štetu koju su prouzrokovali njihovi vojnici. Neke države daju doprinos individualnoj ili kolektivnoj kompenzaciji, neke ne daju, dok ostale pružaju doprinos na druge načine. Ovo predstavlja veoma nepotreban disbalans i slabi COIN strategiju. Da bi rešila ovaj problem NATO CSPMP ohra­bruje države da pruže svoj doprinos NATO fondu za hitnu pomoć posle ratnih dejstava - POERF (NATO Post opera­tions emergency relief fund), kako bi omogućile kompen­zaciju, ili pomoć pojedincima i zajednicama.

Isplate i kompenzacije za civilne žrtve moraju biti pažlji­vo razmatrane zbog velikog broja otežavajućih faktora. S obzirom na osetljivost pitanja i posledice koje ono može da ostavi na porodice poginulih i celu zajednicu, neodgo­varajuće procedure i loša istraga mogu ohrabriti preterane naknadne zahteve.

Preporuka: Razviti i implementirati pravedan sistem kom­penzacije, individualne i društvene. Države moraju da ra­zviju zajedničku politiku kompenzacije, koju će isplaćivati po osnovu povrede, gubitka života i oštećenja svojine. Iako kompenzacija nikada ne može nadoknaditi gubitak, odgo­varajuće mere kojima će se potvrditi odgovornost i prizna­nje važnosti života i vlasništva mogu pomoći da se umanji gnev javnosti koji izazivaju incidenti.

Aneks F: Operacije pritvaranja, vladavina prava i avganistanski kazneno­-popravni sistem

Pozadina

Operacije pritvaranja veoma su važan element za uspeh u borbi protiv pobunjenika, ali imaju potencijal da postanu strateški nedostatak SAD i ISAF-a. Sa smanjenjem ovih operacija u Iraku i zatvaranjem zatvora u Gvantanamu, dalji akcenat će biti na američkoj kazneno-popravnoj usta­novi u Bagramu - BTIF (Bagram Theater Internment Faci­lity). Zbog stepena poverljivosti BTIF i nedostatka transpa­rentnosti narod Avganistana vidi ove operacije kao tajne. Veoma je važno da nastavimo da razvijamo i gradimo ka­pacitete kako bismo omogućili Vladi Avganistana da sama sprovodi operacije pritvaranja, u skladu s međunarodnim i nacionalnim pravom. Krajnji rezultat koji se želi postići jeste prebacivanje svih operacija pritvaranja, uključujući i BTIF, na Vladu Avganistana. To možemo da ostvarimo onog momenta kada Vlada razvije neophodne kapacitete da samostalno vodi ove sisteme na odgovarajući način.

Trenutno, talibanski pobunjenici i Al Kaida čine više od 2.500, od ukupno 14.500 zatvorenika, u sve opterećenijim avganistanskim kazneno-popravnim ustanovama - ACS. Oni radikalizuju ostale zatvorenike koji nisu bili u vezi s pobunjenicima i pogoršavaju inače rđav i preopterećen za­tvorski sistem. Prekaljeni islamski ekstremisti u zatvorima su izmešani sa sitnim kriminalcima i seksualnim prestu­pnicima i koriste svaku priliku da ih radikalizuju i indok­triniraju. Pobunjenici koriste ACS kao skrovišta i baze za izvođenje operacija protiv avganistanske vlade i koalicionih snaga (npr. bombaški napad na hotel Serenu, atentat na predstavnika vlade, bombaški napad na zgrade vlade).

SAD su u Avganistan došle 2001. godine sa obećanjem da će uništiti utočišta pobunjenika. Pobunjenici su se preme­stili iz nepristupačnih planinskih skrovišta da regrutuju i indoktriniraju stanovništvo, krijući se na otvorenom, u ACS. U ovim popravnim ustanovama ima više pobunje­nika po kvadratnom metru nego bilo gde u Avganistanu. U tim uslovima bez kontrole, talibanske / Al Kaida vođe nesmetano i strpljivo planiraju i koordinišu akcije.

Mnogobrojne nacionalne ustanove pod čvrstom su kon­trolom talibana. Centralni direktorat za zatvore ističe da je nepostojanje nasilja u zatvorima već pola pobede. U okviru direktorata, zbog nedostatka kapaciteta i sposobnosti, uma­njeno je produktivno ispitivanje i prikupljanje obaveštajnih podataka. Zbog toga je na stotine zatvorenika zadržano bez presude ili bez definisane predstojeće procedure. To omogu­ćava pobunjenicima da ih radikalizuju i promene njihovu raniju orijentaciju. Ovaj problem više ne sme biti ignorisan.

Opseg

S ciljem transformacije operacija pritvaranja i popravnih ustanova, američke snage su predložile formiranje nove Kombinovane združene interresorne radne grupe - CJI­ATF (Combined Joint Interagency Task Force) kako bi se ostvario dugoročni cilj povlačenja američkih trupa iz ovih operacija. Cilj CJIATF u saradnji sa američkom ambasa­dom i međunarodnim i interagencijskim partnerima biće izgradnja kapaciteta Vlade Avganistana, kako bi mogla da u što skorije vreme preuzme sve operacije pritvaranja. CJI­ATF će obezbediti dve osnovne funkcije:

• Nadzor i podršku za operaciju pritvaranja i saslu­šavanja svih zatvorenika koje su SAD uhapsile i smestile u zatvore u Avganistanu
• Sprovođenje vladavine prava u popravnim institu­cijama, u saradnji sa američkom ambasadom koja daje savetodavna mišljenja i sarađuje s Ministar­stvom odbrane i ostalim kompetentnim ministar­stvima.

CJIATF će obučavati i ispravljati metode upravljanja i principa vladavine prava u svim zatvorskim sistemima, bez obzira na to da li su pod upravom SAD ili vladom Avgani­stana. Pod tim se podrazumeva: poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, stručna i tehnička obuka, deradika­lizacija, rehabilitacija, edukacija, razvrstavanje i odvajanje zatvorenika (segregacija ekstremnih pobunjenika od manje ekstremnih, maloletnika od odraslih, žena od muškaraca, običnih kriminalaca od pobunjenika, itd.).

Sistemski izazovi u zatvorima i popravnim ustanovama

CJIATF će se koncentrisati na deset sistemskih izazova u po­stojećim kazneno-popravnim ustanovama. Oni uključuju:

• Potrebu za sveobuhvatnim planom funkcionisanja zatvora i popravnih ustanova, koji će biti podržan od koalicionih snaga, da bi se stvorilo jedinstvo na­pora.

• Potrebu za klasifikacijom i razdvajanjem pritvore­nih i zatvorenih lica.

• Potrebu za programom zasnovanim na principima vladavine prava, podržanim od avganistanske vlade i međunarodne zajednice, koji će predložiti i kodi­fikovati alternative zatvaranju pojedinaca.

• Treba preduzeti hitne mere za sprečavanje akcija pobunjenika, a religijsku radikalizaciju drugih za­tvorenika svesti na minimum, u okviru američkih i avganistanskih zatvorskih sistema na celoj teritoriji Avganistana.

• Potrebu planiranja i obezbeđivanja infrastrukture za popravne ustanove, koje mogu funkcionisati više godina.

• Potrebu sprovođenja značajnih reformi u svim za­tvorskim sistemima. Reforme uključuju zamenu sistema kažnjavanja rehabilitacijom zatvorenika, svrsishodnu i efikasnu obuku zatvorskog osoblja, pravednost i usklađivanje i unapređivanje sprovo­đenja zakona i pravnog sistema, formalno i nefor­malno.

• Kritička ocena rada obaveštajnih agencija i poklapa­nje njihove politike i procedura sa urgentnošću pro­tivpobunjeničkih akcija vlade i koalicionih snaga.

• Potrebu da se reši trenutna situacija preoptereće­nosti zatvorskih kapaciteta.

• Neophodnost da se reši pitanje nedostatka struč­nog, kompetentnog i posvećenog upravljačkog ka­dra u svim zatvorskim sistemima i savetodavnim grupama.

• Neophodnost da se reši pitanje komande i kon­trole i jedinstvo komande u savetodavnim napo­rima.

Preporuke

Uspostavljanje CJIATF

Potrebno je formirati CJIATF, na čelu s vojnim licem u rangu generala i zamenikom civilom, u rangu ambasadora, sa oko 120 zaposlenih (70 civila i 50 vojnika). CJIATF bi bila glavna potčinjena komanda pod USFOR-A. Koordi­nacioni odnos obuhvatao bi podnošenje izveštaja ambasa­doru SAD u Avganistanu. CJIATF će imati glavne štabove za komandu i kontrolu i sledećih šest linija operacija:

• Brigada SAD za operacije pritvaranja će pružati bezbedno, legalno i humano pritvaranje, brigu i kontrolu nad zatvorenicima.

• Obaveštajna grupa će pružati podršku misiji na­menskim snagama, da se identifikuju i poraze po­bunjenici prikupljanjem i analizom obaveštajnih podataka. Takođe, unaprediće se prikupljanje oba­veštajnih podataka putem saslušanja u Združenom centru za saslušanje i ispitivanje i u Strateškom centru za ispitivanje, uključujući i impute iz dru­gih pritvorskih centara na terenu.

• Zajednički program grupe za podršku u pritvor­skim jedinicama i zatvorima uspostaviće i spro­vesti niz programa, kako bi transformisao opera­cije kažnjavanja u operacije rehabilitacije. Proces deradikalizacije će onesposobiti centar gravitacije neprijatelja i omogućiti uspešnu reintegraciju za­tvorenika u društvo.

• Grupa za angažovanje i domašaj formulisaće i im­plementirati stratešku komunikaciju i njen pla­sman u javnosti. Ta grupa će biti sredstvo zaštite i odbrane istine o američkim aktivnostima pritvara­nja i saslušavanja, kako bi pomogla u razvoju vla­davine prava u Avganistanu.

• Pravna grupa će identifikovati nedostatke u okvi­rima vladavine prava, koji koče američke i avga­nistanske operacije pritvaranja. Razviće rešenja konstantnim angažovanjem avganistanske vlade i međunarodne zajednice.

• Grupa za zatvorski angažman će pružiti pomoć vladi u reformi centralnog zatvorskog direktorata, da bi mogla da porazi pobunjenike na njihovom terenu. Reformisani direktorat će biti formiran po međunarodnim standardima. Koristiće najbolja kazneno-popravna iskustva, biće u saglasnosti sa avganistanskim zakonima i moći će da suzbija ra­dikalizaciju i da sprovede rehabilitaciju i programe za reintegraciju.

Kapaciteti

Koncept CJIATF će se formirati u tri faze:

• Faza 1. - Pretpostavlja se nadzor i podrška SAD operacijama pritvaranja kako bi se uključila operaci­ja i upravljanje BTIF-om. Onog momenta kad JTF bude postavljen na noge, a zapovednik sa snagama na terenu, može početi planiranje 2. i 3. faze.

• Faza 2. - Vrši ispravke i sprovodi vladavinu prava u ustanovama za pritvor nacionalnih odbrambenih snaga Avganistana.

• Faza 3. - U koordinaciji i bliskoj saradnji sa ame­ričkom ambasadom, sprovodi korekcije i vladavinu prava u okviru zatvorskog sistema Avganistana.

Krajnji cilj

Krajnji cilj je prenos svih operacija zatvaranja, uključujući i BTIF, na Vladu Avganistana. To će se desiti onog trenutka kada ona bude razvila održive kapacitete da upravlja ope­racijama u skladu s međunarodnim i nacionalnim pravom. Ovo će je osnažiti, omogućiti protivpobunjeničke operacije i povratiti poverenje stanovništva, unaprediti upravu i vla­davinu prava.

Aneks G: Ubrzani razvoj Nacionalnih snaga bezbednosti Avganistana - ANSF

Pozadina

ANSF trenutno nisu dovoljno velike da bi se nosile sa zahte­vima borbe protiv veoma otpornih i prilagodljivih pobunje­ničkih snaga u Avganistanu. Ubrzanje rasta i razvoja Avgani­stanske nacionalne Armije - ANA (Afghan National Army) i Avganistanske nacionalne policije - ANP (Afghan National Police) najvažniji je deo strategije kreiranja uslova održive bezbednosti i stabilnosti Avganistana. Vidan napredak vlade i snaga bezbednosti u protivpobunjeničkim operacijama u proteklih 12 do 18 meseci presudan je u održanju posve­ćenosti i podrške međunarodne zajednice. Ključna kompo­nenta uspeha će biti osposobljavanje ANSF da progresivno preuzme veću odgovornost u bezbednosnim operacijama od međunarodnih snaga. Da bi ubrzano razvili ANA i ANP, kako bi se mogle suprotstaviti izazovima, ISAF će morati da pojača saradnju, mentorstvo i stvaranje kapaciteta, sve dok se ne razviju paralelne sposobnosti u okviru ANSF.

Ključni podaci

Avganistanska nacionalna armija - ANA

ANA broji oko 92.000 ljudi. Iako još uvek u nastajanju i zavisna od pomoći (međunarodne zajednice pre svega), po­staje sve sposobnija da samostalno vodi i izvršava operacije. Međutim, potrebne su još sposobnije avganistanske vojne snage, da bi se sprovele održive COIN operacije u ključnim delovima zemlje.

Tokom prethodnih nekoliko godina, ANA je unapredila svoje kapacitete i sposobnosti. Krajem prošle godine done­ta je odluka o povećanju snaga ANA na 134.000 vojnika. Planom Ministarstva odbrane Avganistana (podržanim od CSTC-A) ta odluka je podržana, kako bi se ubrzala obuka osam kandaka (bataljona) u cilju unapređenja bezbednosti u ključnim oblastima (južnom Avganistanu pretežno). Taj plan je trenutno na snazi.

Rast ANA na 134.000 vojnika treba da bude sproveden do oktobra 2010. godine, umesto prvobitnog plana (decem­bar 2011. godine), s ciljem da se stvore uslovi za ubrzan i održiv razvoj u ratnoj operaciji koja je u toku. Postoji, me­đutim, potreba za daljim rastom (konačna snaga ANA tre­balo bi da bude 240.000 ljudi) sposobnih jedinica ANA za COIN operacije, kako bi se povećao pritisak na pobunje­nike u svim ugroženim oblastima zemlje. Trenutni planovi predviđaju da će oktobra 2009. godine započeti ubrzani rast snaga, uz povećavanje broja vojnika i generacije snaga pešadije i jedinica za podršku. S ciljem dostizanja određe­nog broja „čizama na terenu", naglasak će biti na razvoju manevarskih jedinica. Biće odloženo formiranje jedinica za podršku (koje su ranije planirane), kao što su inžinjerci, artiljerija, motorizovane jedinice za brzi odgovor i veliki bataljoni za podršku. Neophodno je prvo urgentno for­mirati manevarske jedinice koje imaju operativne sposob­nosti neophodne u aktuelnom trenutku. Jedinice nastale u ovoj fazi dobiće potrebnu obuku, sposobnosti i opremu da efi kasno izvršavaju COIN operacije. Kraći, restrukturisani programi obuke omogućiće formiranje pešadijskih jedi­nica osposobljenih za COIN operacije za kraći vremen­ski period. One će imati sposobnost izvođenja operacija „zadržavanja", uz određeni stepen sposobnosti za operacije „čišćenja", uz blisku saradnju sa koalicionim snagama. Ove jedinice će biti opremljene na „minimalnom, osnovnom nivou potrebnom za borbu", utvrđenom od Ministarstva odbrane, operativnih propisa ISAF-a i sposobnosti CSTC­A za generisanje snaga. U početku, objekti za obuku će biti skromni i privremeni (uključujući i šator-kampove), s ciljem da se smanje troškovi i vreme izgradnje.

Rizici ovakvog pristupa, kao što je, među ostalim, neade­kvatna obuka, biće umanjeni mentorstvom i bliskom sa­radnjom s regionalnim komandantima i preko Združene komande ISAF-a. Manje iskusni avganistanski zapovednici biće proizvedeni u niže oficirske i podoficirske činove. Ri­zik će biti balansiran bliskom saradnjom ANSF-a s koalici­onim snagama. S vremenom, „rebalansiranje" i generacija kapaciteta će postati deo rasta ANA, kako bi se obezbedilo da dostigne odgovarajući stepen samoodrživosti i sposob­nosti. Rast ANA preko 134.000 biće prilagođen uslovima na terenu, da bi proizveo željene posledice u regionima.

Na kraju, vazdušne snage avganistanske nacionalne armi­je nastaviće sa svojim rastom i razvojem odmerenim tem-pom, uzimajući u obzir vreme potrebno za pribavljanje letelica i razvoj tehničkih veština za njihovo upravljanje i održavanje. Kupovinom dodatnih helikoptera Mi-17 po­većaće se kapaciteti ANSF. Paralelno, obukom posada na Mi-35, avganistanska vojska od jeseni 2009. godine biće osposobljena za izvođenje helikopterskih napada. Isporuka prvih letelica C-27 u novembru 2009. godine značajno će uvećati operativnu sposobnost, s obzirom na to da prve po­sade završavaju obuku u martu 2010.

Nacionalne policijske snage Avganistana - ANP

Avganistanska nacionalna policija dostigla je nivo razvoja jedinica od približno 84.000 ljudi. Ona je nekoliko godi­na iza ANA u svom razvoju. Zbog nedostatka sredstava i strateške usklađenosti, ANP nije dovoljno organizovana, obučena i opremljena da bi mogla pružiti adekvatan otpor pobunjenicima. Programi reforme i obuke izvedeni su pre­više sporo, zbog manjka timova za obuku. Da bi povećali kapacitete i sposobnosti ANP, program za usmereni razvoj oblasti - FDD (Focused District Development) mora da bude ubrzan, a sve u cilju toga da se organizuju, obuče, opreme i reformišu policijske jedinice koje još nisu završile osnovni program obuke. Takođe, u planu je formiranje no­vih policijskih snaga, kao što je elitna avganistanska policija za javni red - ANCOP (Afghan National Civil Order Poli­ce), kako bi pripremile ANP da efikasno deluje u komplek­snom COIN okruženju.

ANP mora da poveća svoje snage i kapacitete, kako bi obez­bedila broj potreban da se sačuvaju oblasti očišćene od po­bunjenika i tako zaštitilo stanovništvo. Ova procena pred­laže dalji rast ANP do ukupnih 160.000 ljudi, čim to bude izvodljivo. Neophodno je omogućiti odgovarajuću kombi­naciju kapaciteta i sposobnosti, kako bi zadovoljili potrebe protivpobunjeničkih operacija. Ovaj broj policijskih snaga mora što pre da bude obučen, da bi se ojačale bezbednosne snage u oblastima, pokrajinama i regijama. Takođe, trebalo bi uvećati broj avganistanske pogranične policije i ANCOP, a takođe bi trebalo uzeti u razmatranje razvoj avganistan­skih snaga za javnu zaštitu i sličnih inicijativa, ukoliko je moguće.

Aprila 2009. godine, doneta je odluka da se ANP poveća za 4.800 ljudi da bi se osigurala bezbednost u Kabulu pred na­cionalne izbore. Zatim, odlučeno je da se nastavi povećanje policijskih snaga na 10.000, kako bi se pospešila bezbed­nost u četrnaest ključnih pokrajina za predstojeće izbore. Ovaj rast policije za 14.800 ljudi je u toku i povećaće snagu ANP na 96.800 ljudi.

Dalji rast ANP, na 160.000, uključiće dupliranje policijskih snaga na nivou oblasti i pokrajina i značajno povećati broj policajaca po glavi stanovnika. Rast ANCOP će biti ubr­zan formiranjem pet nacionalnih bataljona u 2010. godini, koji je praćen formiranjem nova 34 pokrajinska bataljona i šest novih regionalnih bataljona. Broj ABP jedinica ostaje isti, ali svaka ABP će povećati snagu za 65 odsto, do 150 ljudi po jedinici. Pripadnici avganistanske policije za javnu bezbednost biće apsorbovani unutar ANP, kako se bude na­stavljao njegov razvoj.

Specijalna policija će u programu koji traje četiri godine ra­zviti važne specijalnosti odnosno niše. Nacionalna jedinica za odgovor na krizu - CRU (Crisis Response Unit) obez­bediće eskadrone za napad, nadgledanje i podršku. Očeki­van je rast avijacije za suzbijanje narkotika od 100 odsto. Specijalne snage za suzbijanje narkotika će porasti za 25 odsto. Takođe, biće pripremljene i snage bezbednosti koje će međunarodnim i nevladinim organizacijama omogućiti slobodno kretanje po teritoriji Avganistana

NATO misija za obuku u Avganistanu - NTM-A (NATO Training Mission - Afghanistan)

Severnoatlantski savet - NAC (North Atlantic Council) je 12. juna 2009. godine usvojio odluku o stvaranju NATO misije za obuku u Avganistanu - NTM-A, da bi u ve­ćoj meri nadgledao obučavanje ANA, kao i razvoja ANP. CSTC-A i NTM-A će koegzistirati pod jednim štabom sa potpuno integrisanim osobljem, i pod jednim komandan­tom koji će rukovoditi obema institucijama. NTM-A će sredinom septembra početi sa osnovnom obukom jedinica ANA i ANP, kako je NAC i odobrio. Onog momenta kad IJC postane funkcionalan, tri zadatka dodeljena NTM-A, povezana direktno s pružanjem NATO OMLTs i POMLTs za ANA i ANP, biće prebačeni u IJC. Tada će NATO/ ANSF preusmeriti odgovornosti za razvoj terenskog ANSF na IJC. NTM-A će zadržati odgovornost za osnovnu obu­ku, usavršavanje i aktivnosti vezane uz profesionalni razvoj ANSF. CJTF Feniks i dve podređene brigade biće preba­čene u IJC, kad uspostavi početnu operativnu sposobnost.

Angažman ključnih interesnih grupa

Ova procena predlaže da vlada SAD razvije strategiju ko­jom bi se obezbedila međunarodna podrška i multilateral­na odobrenja, potrebna za kontinuirani rast Avganistanskih nacionalnih snaga bezbednosti - ANSF do predviđenih 400.000 ljudi (240.000 vojnika i 160.000 policajaca). U procenu su uključeni napori da se obezbede sredstva iz međunarodnih fondova za razvoj i podršku ANSF. Tako­đe, predviđeno je i stvaranje timova koji su neophodni za podršku razvoju ANSF. Međunarodna zajednica je, na pri­mer, izdvojila 25 miliona dolara (približno 7 odsto) za ra­zvoj ANP tokom ovog leta. Pored toga, Evropska komisija zahtevala je paralelnu studiju, kako bi mogla da se sagleda priroda i dometi snaga ANP. Kada studija bude sačinjena, biće usaglašeni zaključci, da bi se oko narednih koraka do­bio konsenzus u okviru međunarodne zajednice.

Jeftiniji način da se obezbede kapaciteti za ANSF

Inicijalna procena predlaže da supervizor Ministarstva od­brane SAD direktno finansira CSTC-A i dozvoli da nepo­sredno sarađuje sa odgovarajućom agencijom sa kojom se potpiše ugovor, kako bi se obezbedili potrebni kapaciteti za ANSF. Postojeći sistem za finansiranje avganistanskih sna­ga bezbednosti - ASFF (Afghan Security Forces Funding) mora biti agilniji u pogledu zahteva za što brže prilagođava­nje ovog programa. Sve nabavke za ANSF obavljaju se kao pseudoinostrane vojne prodaje Agencije za odbrambenu i bezbednosnu saradnju - DSCA (Defense Security Coope­ration Agency) i Komande vojske SAD za bezbednosnu po­moć - USASAC (US Army Security Assistance Command). Svaka od njih naplaćuje značajne naknade za „vanstandar­dnu uslugu". Ove naknade i direktno angažovanje DSCA odnose se na obezbeđivanje većine potrebnih kapaciteta ANSF, uključujući i one ugovore koji se potpisuju na lo­kalnom nivou, a i druge akcije koje nisu direktno poveza­ne sa inostranom vojnom prodajom (kao što je izgradnja). Direktnim obavezivanjem ASFF, bez prosleđivanja operacija DSCA ili USASAC, skratiće se rokovi i sačuvati više novca za konkretnu namenu, razvoj i pružanje podrške ANSF.

Jačanje razvoja ANSF prestrojavanjem komande i kontrole

CSTC-A je odgovoran za tri linje operacija: razvoj mini­starstava i drugih institucija, stvaranje snaga i razmeštaj snaga. Zaključak procene je da IJC treba da preuzme odgovornost za razvoj razmeštaja snaga. Za transfer ove misije biće neophodno preraspoređivanje CJTF Feniks i njegovih podređenih struktura u IJC. CSTC-A će zadržati nadležnost da obučava, savetuje i edukuje pripadnike Mi­nistarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pripadnike institucionalnih elemenata vojske i policije Avganistana (logistika, medicinsko osoblje, rukovođenje postrojenjima i ustanovama, operacije pritvaranja, itd.). CSTC-A će zadržati i nadležnost fi nansiranja razmeštenih avganistanskih snaga bezbednosti.

Jedinstvo napora i sklad u razvoju policijskih snaga

S ciljem da se racionalizuju i ujedine napori razvoja poli­cijskih snaga i njihovo osposobljavanje za COIN operacije, odgovornost i nadležnost kompletne obuke trebalo bi stavi­ti pod komandu CSTC-A/NTM-A. Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona Stejt depar­tmenta - INL (The Department of State's Bureau of Inter­national narcotics and Law Enforcement) trebalo bi da pre­baci nadležnost za obuku policije na CSTC-A. Kancelarija sekretara za odbranu prebacila je nadležnost fi nansiranja razvoja ANP na INL od 2005. godine. CSTC-A će spro­vesti ovu misiju zapošljavanjem instruktora sa iskustvom u sprovođenju prava, kako bi uvećao napore IJC pri formira­nju terenske policije i pomogao aktivnostima CSTC-A u obuci predstavnika institucija Avganistana.

Izgradnja kapaciteta različitih ministarstava Avganistana

CSTC-A bi trebalo da koristi svaku priliku da izgradi i unapredi kapacitete ministarstava, kako bi odgovornost za dugoročnu održivost uvećanih ANSF prebacila na vladu Avganistana. Jedna od mogućnosti jeste da se pronađe od­govarajući pravni način da se dozvoli Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova da sklapa ugovore za iz­gradnju sopstvenih objekata. Više od 70 odsto svih velikih projekata danas je namenjeno za podršku ANA, ali najma­nje 10 odsto kasni sa rokovima. Kao odgovor, CSTC-A i armijski inžinjerijski korpus već su standardizovali i smanjili opseg budućih projekata, kako bi smanjili troškove i kaš­njenja. Dodatno, CSTC-A će ispitati izvodljivost i praktič­nost diskretnog finansiranja avganistanskih ministarstava za izgradnju sopstvenih objekata. Ovaj proces će takođe omogućiti i razvoj kapaciteta avganistanskih ministarstava. S obzirom na to da ovakav pristup nosi sa sobom i značajan rizik, CSTC-A će sa CENTCOM i supervizorom Ministar­stva odbrane SAD sačiniti nacrt predloga kako bi obezbedili odgovarajući menadžment programa i neophodan nadzor korišćenja fi nansijskih sredstava.

Preporuke

1. Rast ANA na odobrenih 240.000. Ubrzati rast pešadije za COIN operacije do nivoa od 134.000, do kraja 2010. godine i stvaranje protivpobunjeničkih snaga u skladu s po­trebama operacije.

2. Rast i razvoj ANP od 160.000, što je moguće pre, kako bi se učvrstila bezbednost u oblastima, pokrajinama i regi­jama. Ovaj broj će više nego duplo uvećati Avganistansku graničnu policiju, značajno uvećati ANCOP i omogućiti rast avganistanskih snaga za javnu bezbednost.

3. Uskladiti i usmeriti odgovornosti za uvećanje i razvoj ANSF:

a. CSTC-A/NATO misija za obuku u Avganistanu - NTM-A je fokusirana na uvećanje snaga ANSF u skladu sa potrebama operacija, razvoja sposobnosti institucija i snab­devanja snagama spremnim za razmeštanje

b. Prebaciti nadležnost razvoja spremnih snaga na IJC.

c. Pojačati saradnju i mentorstvo za brži razvoj avga­nistanskih snaga

4. Dati direktnu nadležnost CSTC-A da obaveže ASFF bez preusmeravanja akcija na Agenciju za odbrambenu i bezbednosnu saradnju, da bi se skratili rokovi nabavke i izbegli nepotrebni troškovi.

5. Prebaciti nadležnost obučavanja svih policijskih snaga sa Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovo­đenje zakona Stejt departmenta - INL na CTSC-A, kako bi se unapredilo jedinstvo napora u njihovom razvoju. CSTC-A će preuzeti operativnu kontrolu instruktora INL, što je pre moguće, do januara 2010. godine, kada počinje novi ugovor pod nadzorom CSTC-A.